Opasna „tesna koža“ života

Jedna od najčešćih zamki koja može da nas sputava kroz život jeste uverenje da smo u pravu i onda kada nas okolnosti sve vreme demantuju kroz padove, krize i gubitke. A mi, gle apsurda, upravo te probleme možemo početi da doživljavamo kao dokaz svoje važnosti i ispravnosti.

*

Isterivanje pravde može postati životni obrazac kada nepravda iz prošlosti postane deo našeg identiteta, pa više ne pokušavamo samo da ispravimo ono što se dogodilo, već dokazujemo da smo bili u pravu.

Kada ti se glas ne čuje

Zamislite dete koje odrasta u porodici u kojoj se njegov glas ne čuje, odnosno u kojoj se njegovo mišljenje uopšte ne uzima kao važeće.

„Neću“ je bilo tabu tema.

Poslušnost se podrazumevala.

Ako dete ne može da se suprotstavi onima od kojih zavisi, ono ipak mora nekako da zaštiti svoju teritoriju, svoj integritet i svoje pravo na život. Ako jedno „neću“ ne prolazi, pojavi se bes, pa ljutnja, pa ponovo bes. Vremenom se sve to može zakopati u telu kao mržnja, a ispod nje ostaju tuga i druge potisnute emocije.

Ali ni osećaj nemoći, ni uverenje „ja nemam pravo“, „ja sam nemoćan“, „ja sam kukavica“ ili „meni nešto fali“ nisu dovoljni da bismo izgradili sliku o sebi sa kojom možemo da živimo.

I tada dolazi kompenzacija.

Ako je svet prema meni nepravedan, nisam ja kukavica što ne mogu da mu se suprotstavim. Ja sam onaj koji zna. Ja sam pametan. Ja ću uvek znati. Ja ću uvek biti u pravu.

A iz toga mogu da slede ambicija, manipulacija i potreba da se sopstvena ispravnost neprestano dokazuje.

Tesna koža

Dete doživi nepravdu od onih od kojih zavisi. Suprotstavljanje nije opcija, jer bi moglo da znači gubitak veze, krova, hrane, smisla. Bes postoji, ali je prevelik za nejako telo koje još nema moć.

Zato se ne izražava kao „neću“, nego se preokrene u unutrašnji stav:

Ja sam u pravu.

Umesto „plašim se i nemam glas“ dolazi „oni ne razumeju, ja vidim“. Pamet, poštenje, vredan rad i moralna čistoća postaju dokaz da dete uopšte sme da postoji.

A koji lik nastaje iz takvog obrasca?

Dimitrije Mita Pantić.

Njegova „tesna koža“ postala je paradigma života na ovom prostoru: Lopovi i secikese su svuda oko nas!

Ali tu se vraćamo na pitanje iz prethodne emisije:

Šta biram?

Ne biram da budem Šojić, ma jok. Ali ako se život zasniva na neprestanoj potrebi da isterujemo pravdu i bljujemo vatru na okolni svet, možemo se vremenom pretvoriti u čoveka koji sebe doživljava kao žrtvu sistema. A šta bi taj sistem suštinski bio?

Porodica u kojoj smo odrastali.

Povik na lopove i secikese može biti dreka povređenog deteta, odnosno vapaj za slobodom koja je davno prekinuta kada se nije imalo drugog izbora nego da se živi pod tuđim pravilima.

Reaktivnost nije karakter. To je stari bes koji nikad nije imao adresu. A kompenzacija — „ja sam pošten, vredan, u pravu“ — nije vrlina iznad toga. To je isti program, samo u odraslom kostimu.

Gde je tu autodestruktivnost

Autodestruktivnost ovakvog mehanizma vidi se u onome što čovek vremenom postaje i kako njegov život počinje da izgleda.

Kroz raznorazna izazovna iskustva, kao znakove pored puta, dolaze poruke da bi nešto trebalo promeniti. Poslednji izazov može biti bolest, ali okoštali ego često ne popušta.

Jer svakog trenutka kada neko duboko u sebi kaže:

„Ja sam u pravu. Ja znam. Svi drugi su glupi. Svet je prljav i nepošten.“ može da uzlazi u zonu moralne superiornosti, gordosti i oholosti.

Spolja može biti oličenje dobrote, dok duboka bol koja ga razdire iznutra kreira život spolja. I onda zaista izgleda apsurdno da jedna takva divna osoba doživljava to što doživljava.

Mitovi su živi

Ova duboka rana živi u svakome od nas preko davno ispričanih priča poput one o Prometeju ili Sizifu.

Prometej postaje večni mučenik sopstvene pravde i tu se pojavljuje veoma opasna senka:

„Ako patim zbog svoje pravde, moja patnja dokazuje da sam bio u pravu.“

Sizif pokušava da pobedi sistem koji mu je nešto oduzeo. Njegova logika je:

„Neću prihvatiti ono što mi je određeno.“

Ali kazna koju dobija jeste savršena ironija njegovog karaktera:

„Možeš zauvek da se boriš. Ali nikada nećeš završiti.“

I tu nastaje psihologija „isterivača pravde“:

„Moram da isteram do kraja.“

Koliko smo puta i sami svoju muku toliko internalizovali da je postala više od smisla postojanja? Ljudi su spremni da to brane i životom. U tome i jeste kvaka. Ali obrazac kao obrazac uvek može da se prekine.

Ako ste doživeli nasilje, ne morate da budete nasilnik, ni prema drugome, ali ni prema sebi.

Ako ste bili ostavljeni ili zanemareni, ne morate da se povlačite ili odbacujete druge pod prividom slobode.

Ako ste morali da lažete da biste preživeli, ne morate više da lažete ni sebe ni druge.

Identiteti ne puštaju lako. Telo je mnogo toga zapamtilo i treba mu vreme da poveruje da je mir bezbedan, da napetost ne mora da bude sigurnost. Koža je simbol granica, razmeđe između nas i spoljnog sveta, autoriteta u nama i oko nas. Zamislite onda kakav je osećaj kada je tesna i kada je ta skučenost životni model.

Pravda je dostižna kad prestane da upravlja tvojim životom

I zato je najdublja transformacija „isterivača pravde“ možda ne u tome da prestane da vidi nepravdu, već da dođe do mesta:

„Bilo je nepravedno. Ne moram više da nateram svet da to prizna da bih ja znao šta mi se dogodilo.“

To je ogroman prelaz.

Prometej mora da nauči da ne mora svaku nepravdu ispraviti lično.

Sizif mora da nauči da ne mora svaki kamen dovesti do vrha da bi njegov život imao smisla.

A zajednička inicijacija za oba mogla bi biti:

„Pravda nije uvek u tome da svet plati. Ponekad je pravda u tome da ono što mi je učinjeno više ne upravlja mojim životom.“

Od nas zavisi. Nema tu mnogo priče, nego više delovanja.

Želiš da ovu temu istražiš kroz svoju natalnu kartu?

Ako prepoznaješ neki od obrazaca o kojima pišem i želiš da razumeš kako se on pojavljuje upravo u tvom životu, možemo ga istražiti kroz individualnu astropsihološku analizu.

Kroz natalnu kartu i razgovor posmatramo tvoje obrasce, njihove moguće korene, motivacije koje stoje iza njih i pravce koji ti se otvaraju kada ih sagledaš iz šire perspektive.

Individualne astropsihološke analize odvijaju se online i traju 60–90 minuta.

Za zakazivanje piši na info@promenise.rs ili putem Vibera na broj naveden na stranici Kontakt.