Kad se Sunce krije kao da ga nije

Možda je privilegija biti ovih dana u hladovini, ali boravak u njoj ili masovno sklanjanje van domašaja Sunca ima i drugu stranu. Na kraju, svedoci smo činjenice da nam je Sunce, ne svojom voljom, izašlo u susret „pomračivši se“ i maltene enigmatski pokrenulo niz pitanja. A ključno je vazda bilo – zašto?

Ko se Sunca krije, bolje da ga nije.

Imate li „pomračeno“ Sunce u vašoj natalnoj karti?

Pomračeno, ne bukvalno, već aflikovano, ili narodski rečeno problematično: ne razumete svet oko vas, ne zato što niste inteligentni, naprotiv, već zato što vam se životni obrasci ponavljaju; iznova, iznova, u malo gorem obliku i dinamici. Ali, vi uporno nastavljate po starom, još žešće u skladu s novonastalim okolnostima i tako – do smrti.

Sunce u skoro svim aspektima sa Saturnom, pa i sa Jupiterom, čak i u trigonu, sa Uranom – tek to! Sa Neptunom, sa Marsom, sa Mesecom – konačno; pogledajte vašu natalnu kartu ili konsultujte astrologa za dodatna objašnjenja.

U čemu je problem, šta se problematično krije iza vašeg ponašanja kada ste uvek u pravu i kada logika dešavanja ide vama u prilog i kada je sve baš onako, što bi se reklo kako treba, ali na kraju ništa ne ispadne kako treba.

Ko se Sunca krije, bolje da ga nije.

Vrućina je, nesnosna. Gori tlo, a gori i nebo. Pa gde onda da se denemo. U zatvoren ohlađen prostor, iza zastora, roletni, žaluzina, debelih zidova, u debelu ‘ladovinu. Čuvenu debelu ‘ladovinu, jer ona daje preko potrebnu sigurnost, jer u njoj se lakše tone u san i nemili da se promoli glava van njenog domašaja.

Debela ‘ladovina, međutim, nema stalan oblik, zavisna je od Zemljinog kretanja, ali mi se uporno pomeramo, vrdamo i sabijamo na malom prostoru ne bi li se zaštitili. Ko će da se usudi i pređe na neko drugo mesto? Ma, za to malo prostora i bijemo, da ne kažem radimo i gore stvari!!!

I kako vreme odmiče tako debela ‘ladovina postaje ozbiljan sinonim, pa ga onda prevazilazi i postaje život, kakav takav, ali „neki“ život. Jer, prigrlili smo debelu ‘ladovinu, postala je stvar prestiža zaboravivši koliko je krhka, nesigurna, sklona devijacijama i podložna Zemljinim promenama.

Jer Sunce, neumitno sija, neumitno zrači. Jer Sunce je ono što je bitno. Jer biti znači postojati.

A koliko smo danas bitni? Da li smo uopšte bitni?

Upravo to Sunce u horoskopu govori – koliko smo bitni, pre svega sebi, a onda i drugima.

Ko se Sunca krije, bolje da ga nije.

Bitno, nebitno, biti il’ ne biti.

A Sunce je uvek Sunce. A Sunce je svetlost, a svetlost je sve. Sve je svetlost, svaka planeta Sunčevog sistema refleksija je Sunca – u našim očima, direktno, preko teleskopa, nema veze. Sve sija kao da je Sunce. Sveprožimajuće Sunce.

I mi u našim natalnim kartama smo to Sunce, centar univerzuma povezan sa Suncem, sa vaskolikim postojanjem oko nas.

Sunce je dakle svest, o nama, o svemu. Rezultanta sume znanja, iskustava, mudrosti. Nadiskustvo! Pa ako ima svesti, možemo li onda da krenemo putem koji pokazuje znak „Zašto?“.

Sunce može sve, Sunce je, otac, i svi očevi i majke, a kidamo veze s precima, pojma nemamo šta su nam ostavili u amanet pa oni sada govore kroz nas, a mi to ne shvatamo. Ne znamo da je Sunce Bog, da si Sunce ti i svi zajedno skupa – mi; Saturn će to da potvrdi – koliko smo ti i ja mi, ali opet to zavisi od Sunca, ne od Saturna, on je neutralan, mi smo oni koji kreiramo.

Ko se Sunca krije, bolje da ga nije.

Zašto? Zato. Odgovora ima mnogo i svi vode ka Suncu, sjajnom Suncu. Da sijate kao Sunce. Puno je načina da se Suncu vrati sjaj, baš puno. I svi ti načini rade, samo zavisi od stepena pomračenja. Nekom treba malo više, nekom manje vremena, ali sjaj je taj koji je večan i vredi mu se vratiti. Vredi glancati Sunce magičnom krpom – počnete sa astrologijom pa onda nastavite dublje i tako… Divan je taj put, na Suncu.

A neko bi i dalje da se krije. Koliko smo onda bitni kada se krijemo, kada smo prinuđeni ili samo mislimo da smo prinuđeni – na šta god, bitno ili nebitno.

Nismo, dakle, bitni? A kad nismo bitni onda se i Sunce krije – od nas. Kao da ga nije! I kad njega nema, ima samo nebeske prašine. Al’ i ona je sa Zemlje. Pa prašina, pa prljava.

A Sunce je sve – Sunce su sve vrline koje se mogu nabrojati, a mi bi da se krijemo i gledamo u prljavo!!! Vid nam se iskrivio, slike lelujaju od užarene prašine. Fatamorgana do fatamorgane. I dokle smo stigli – do Urana na Algolu?

A šta je Uran? Eee, da li znamo šta ćemo i kako ćemo sa sobom i kada bi nam rekli: „Evo ti sve što ti se pruža“, da li bismo znali da uzmemo? Da li bi vaše Sunce znalo? A vaš Uran? Pa još ako je u „neskladu“ sa Suncem? Da li bi vaš Uran pojma imao šta se to pruža?

Pogledajte dobro u vaše Sunce u vašoj karti, a o Uranu na Algolu – ili „kako će Panta da pojede pitu“ – uskoro.

Ko se Sunca krije, bolje da ga nije.