Može li vreme da nas pregazi: Jesenje lišće već opalo je, Pluton odlazi iz Jarca i – šta ćemo sad
Događaji koji slede biće možda „brži od naše svesti“, ali Vodolija nas neće čekati. Ona je znak evolucije, a ne revolucije, mada se ljudi odlučuju za nešto treće.
*
Uzalud behu sve nade moje
Uzalud se nadam da ćeš ostati
A sad tek vidim da zbilja ideš
I da se moram s tobom rastati
I tako…
Jesenje boje lelujaju oko nas, a lišće je zapravo odavno palo…. Još 12. januara 2020. kada su se Saturn i Pluton prvi put sreli u Jarcu… Kada sam učio astrologiju, konjunkcija Saturna i Plutona mi je predstavljena kao slika najstrašnijeg zla u svemiru… Ko ima dara za bujanje mašte može da ode mnogo dalje od tog zla, ali za još bolju sliku sam čuo od prijateljice astrologa koja je ovo nazvala „čišćenjem sonom kiselinom““ Zamislite samo!
Šta vam se čini bolje: vešci i veštice, na primer, ili sona kiselina?
Godinu 2020. ćemo još dugo pamtiti, a ako uz ta sećanja zbrčkamo i ovo gore pomenuto dobijamo zaista „ubitačnu“ kombinaciju od koje se, ipak, živi: Itekako. Preživeli smo.
Što nam je trebala ta kiselina sa dodacima? Zašto je jesenje lišće već opalo? Od kiseline?
*
Da li zbog te kiseline ni travke nema, i pustoš je svud, al’ zašto da na srcu, odnosno duši, još uvek vlada večita stud? Može li to tako?
Saturn je odavno u Ribama, a Pluton za koji dan napušta Jarca na dvesta i „kusur“ godina, pa kad se neko jednog dana ponovo rodi na Zemlji možda će ga ponovo proživeti u istom tom Jarcu i možda će bolje razumeti ono što je tokom ovih godina u Jarcu trebalo da se shvati.
Jer, prelazak iz Jarca u Vodoliju nije svakodnevna stvar. Ni najmanje. Podsećam da Neptun u proleće 2025. prvi put ulazi u Ovna posle više od 160 godina, a da Uran u leto iste godine ulazi u Blizance posle više od sedam decenija. To su ogromne promene na kolektivnom nivou… I Saturn ulazi u Ovna, a Jupiter u Raka… Nebo je uvek na našoj strani, ali tih 2025. i 2026. događaju se na njemu fascinanti ples i harmonija koji će iznedriti generacije genijalaca, ali i kojim mi, savremenici tih nebeskih promena. treba da se prilagodimo i nastavimo dalje. Jer, Vodolija nas neće čekati! Vodolija ne zna za pripreme…
Godina 2024. i one pre nje bile su dovoljne za spremanje … Događaji koji slede biće možda „brži od naše svesti“.
„Mene je vreme pregazilo!“, reći će na to neko ne trepnuvši.
Šta će biti sa tim pregaženim ljudima, da li će se u ovim nastupajućim godinama kajati zbog „olako“ izrečene izjave surove simbolike. Šta smo to naučili ilil propustili u godinama Plutona u Jarcu? Kakav prtljag ne bi trebalo da nosimo na putovanje kroz Vodoliju? Može li vreme da nas pregazi?
*
Pa!
Iako kažu da se ne počinje sa „pa“, pa-pa „večita stud“. To je ona što je ostala na srcu, to jest duši…
Ne bih nikome da kvarim ugođaj, naročito u ovim danima vladavine Škorpije. Jer ako violina zajeca, kamena stud zna da zaiskri i zavara dotični život silom koja se tim imenom ne bi mogla nazvati. Jer, dobro je poznato koliko tuga i melanholija mogu da inspirišu i koliko patnja može da ima smisla. Ali, zaista ne bih da kvarim ugođaje, merake, sevdahe i slične strasti…. Mnogo toga nismo naučili… Osvrnimo se na naše živote… Može li se i kako se od tuge živi?
Pluton u Jarcu trebalo je, a nije, da čovečanstvu koje za to nije bilo spremno, donese ovladavanje životnim stremljenjima i podizanje na evolutivno viši nivo kroz prevladavanje kolektivnih naslaga u memorijama svih nas. I onda konačno da s Plutonom uđemo u pravi znak evolucije, a ne revolucije, što je inače Vodolija – evolucije naše kolektivne ljudske svesti ka kosmičkoj…
Oko nas su svakakve strahote, ona sona kiselina i dalje cvrči, ali izgleda da deluje. Jesenje lišće već opalo je i gole grane nastavljaju dalje. Gole, kao i što bi i mi trebalo da se ogolimo ukoliko smo spremni da idemo, takođe, dalje. Jer, grane su žive, grane će preživeti i roditi neko novo lišće.
*
Kako se ogoliti, šta se krije ispod silne garderobe?
Zato je Pluton bio u znaku opozitnom Raku. Čuveni veličanstveni Rak sa svojom fantastičnom simbolikom oklopa i klešta. O tome neki drugi put, a ono što je za sve nas bilo bitno jeste da shvatimo da smo svi jednako Rakovi i da taj unutrašnji svet, koji često baš i nije lak za nošenje, ima dosta veze sa nečim što i nema pojedinačno veze sa nama.
Drugim rečima, radi se o darovima naših predaka i kolektivnim sećanjima, odnosno verovanjima koja su oblikovala naši živote stvarajući vrlo okoštale strukture koje nisu spremne ni za evolucije, a kamoli revolucije. Revolucije zapravo i nisu nešto dobro. Uvek su nasilne. Ljudi pak pristaju na bolesti, evolutivne i revolucionarne u njihovim pojedinačnim sudbinama, kao oblik promene, jer promena je neminovna. To je ono vreme, merilo sudbine, merilo napretka – pa ako nećemo da idemo u korak sa njim dopuštamo mu da nas gazi! Neverovatno! Šta je sa odgovornošću! To je Saturn na kvadrat!
Eto, dokle smo stigli u 21. veku. Boleština jednako koliko i u doba kuge! Je li to moderno doba?!
*
I dok je Pluton u Jarcu lagano, ali sigurno krunio te okoštale strukture na svim nivoima, od svakog čoveka pojedinačno do najviših oblika kolektivnih struktura, dotle se u Raku dešavala, šta drugo, nego drama. Ne ona kakva može da bude u Lavu, već ona iza kulisa, bez glume i buke, ali sa sve češćim reakcijama kroz klešta povezana s glavom – u Jarcu. Da bismo došli do Lava, odnosno Vodolije koja je naspram njega valja misliti o onoj studi koju Pluton ne trpi! Malo je reći trpi!
Lične frustracije i teskobe lako su postale kolektivne, gotovo brutalne kakav Rak jednako može da bude kao njegov brat Jarac. Surovost i patnja, odnosno sona kiselina, potekli su na sve strane.
I šta sad da radimo kada smo tako kontaminirani? Da li je svako spreman da se ogoli i prizna sebi da možda nešto treba da promeni, ali bez uobičajenog projektovanja i uvlačenja drugih u sopstveno životno klupko. Niko nam nije kriv. Nismo ni mi krivi, ali mnogi se osećaju krivim bez spoznaje prirode te krivice. E, za to je zadužen Rak, odnosno Mesec u svačijem horoskopu. Šta sve taj „mali“ Mesec u sebi nosi! U kojem god da je znaku.
I kad se ujutro budimo gušeći se od neznane teskobe koja pritiska grudi, i kada mrzimo ceo svet, i kada ćutimo, i kada gledamo popreko ljude preko puta sebe, i kada se smejemo, i kada plačemo, i kada se „davimo“ u hrani, cigaretama i piću, i kada se tresemo dok gledamo sa litice, i kada krijemo pare po „slamaricama“, i kada se zaljubljujemo, i kada cvilimo u samoći, i kada bdimo nad drugima, i kada ispaljujemo sočne komentare, i svakog dana još ponešto – sve to Mesec nosi, u kojem god da je znaku! Sve je u njemu zapisano, te pogledajte gde je on u vašoj karti. Razmislite, šta da činite sa svim tim zapisima! Kako se ponašate i zašto! Da li ste zadovoljni, ali stvarno, onako istinski, pred ogledalom, bez ulepšavanja. Saturn jeste ogledalo, ali ne služi za lickanje. Pluton će ga ionako pre ili kasnije rasturiti u paramparčad!
*
Da li smo posle ogledanja zapravo spremni da otpevamo:
Aj’ idi, idi u svet daleki
Mira ti želim na putu tom
A kad ti bude blistala sreća
Zaboravi na me, zaboravi sve
Ili, poslednji stih u drugoj verziji:
Pomisli na me i na naš dom
U prvoj verziji se ne rimuje, u drugoj se rimuje, ali valja izabrati, ili možda samo ostati na prva dva stiha i onda odigrati stvarnu ulogu svoga života. Jer, Pluton ulazi u Vodoliju 20. novembra 2024.
Pluton u Saturnovom i Uranovom znaku. Pluton u znaku prevazilaženja karme, zakona uzroka i posledice, prevazilaženja onog što se skriva u Raku i manifestuje preko Jarca. Sve što su preci činili, što smo mi činili, što smo mislili, izgovorili, progutali, pojeli, popili.., sve je zabeležno, sve je zapamćeno. I sve to radi kroz nas, oblikuje naše živote, tera nas na dela, ovakva ili onakva. Šta smo naučili, da li smo evoluirali, da li smo spremni da se suočimo sa onim što nas tišti – ako nas tišti. Zašto pevamo „Jesenje lišće…“, kad je ono već opalo. Da li ćemo da se držimo za grane ili ćemo da se uspravimo i krenemo svojim putem?
Pluton u Vodoliji otvara nebeske kapije, ali ako ćemo da glumimo cinike koji su tobož pre za kapije zemaljske, onda valja znati da je to već bilo u Jarcu, ali i da će sve što je bilo ponovo biti. Onda sledi samo druga scenografija, ali scenario je uvek isti: sona kiselina ili voda – odlučite sami.
Živeli!
