Pun Mesec u Ovnu: Želja za slobodom i potraga za smislom u debelom ‘ladu niskih strasti
U danima i mesecima pred nama narastajuća kolektivna frustracija može dostići nerazumne razmere. Sila i razum neće moći ruku pod ruku. Praznina kulja, želje su ogromne i jedan pogrešan korak lako može da napravi haos.
*
Šta smo otkrili o sebi u prve tri nedelje jeseni? Ili još bolje, za poslednjih šest meseci? Imamo li potencijala da u odnosima vidimo sebe kroz drugog? Da li ćemo i dalje da krivimo druge za svoju sudbinu?
Da li možda, na izdisaju jednog već odavno prošlog vremena osećaš prazninu, jaz koji te zadržava da kreneš dalje? Htelo/htela bi nešto, ali ne znaš šta. Daviš se u psihiloškim projekcijama i konstrukcijama povremeno ujedajući druge, kritikujući, nalazeći mane i ko zna šta još da bi opravdao/opravdala neprijatni status kvo.
Pitam se koji su razlog imale one duše koje su izabrale da se rode baš 17. oktobra 2024? Šta to žele da nauče u ovom životu koji će im pored neizostavne lepote prirediti i pozornicu nezadovoljstva i stalnih, u najmanju ruku, trvenja između roditelja i njih, što bi rekli – samih. Dobro, stvar izbora. Neka im je sa srećom. A i nama, imamo i mi još nepregled raznoraznih lekcija pred sobom.
*
Pun Mesec u Ovnu, dotičnog dana, u nekim ranim poslepodnevnim satima, na ovom delu neba dobra je prilika za neki završetak, kao i svakog punog Meseca.
Ali, ovaj puni Mesec kao da se završava nečim što će tek započeti, a to nešto nije baš toliko banalno da bi ga sada prećutali. Iz ove svemirske konstelacije vidi se dokle smo stigli i kojim bi pravcem mogli dalje.
Puno je ljutnje, one teške ljutnje koja se kupa sa zlovoljom hraneći se zdravim tkivom do neminovne tačke ključanja koja se zove bes. Ali ovo nije prolazni bes, ponajmanje iz kaprica, ovo je gnev predaka. Ovo pre liči na nešto što bismo mogli nazvati mržnjom vaskolikom. Baš tako! Kao poraz čovečanstva.
Kao da su svi kolektivno izabrali teži put, kao da smo svi kolektivno ostali emotivno nezreli i nepismeni. Naša bi deca svojim popularnim rečnikom jednostavno rekla – retardi, emotivni retardi. Početnici i neznalice. Žao mi je što koristim takve reči.
Ali, pitam se, koliko smo primitivni kada možemo da se mrzimo!
Ako nekoga zanimaju značenja ovog punog Meseca, onda je između ostalog to ta mržnja, kao što rekoh vaskolika.
Da se vratim na onu prazninu, nesrećnu prazninu!
*
Šta je to što je prazno? Šta smo naučili dok je Venera tranzitirala poslednje tri nedelje znakom Škorpije, manje-više harmonično iako joj tu kao nije mesto (svega je tu previše, a zapravo je manje, jer ceo život učimo se meri, Venera i njen gost Saturn su gospodari Vage)? Da li smo osvestili naše zavisnosti i nezavisnosti, našu stvarnu glad? Šta je to što nas najviše boli i što nas koči na putu ostvarenja? Da li smo uopšte shvatili šta je ostvarenje i koliko smo zapravo ostvareni?
A mnogi žude za slobodom! Uh! Koliko povika za slobodom! I tek će ih biti. A ako nema slobode (a da li znamo uopšte šta je sloboda, ili smo pre skloni da se skrivamo iza koječega nazivajući to slobodom ili opravdanjem nemoći što nismo u stanju da napravimo bar jedan korak napred).
I sve je to sada u jednom paketu. Želje su ogromne, silnije, čak i ako se ništa ne vidi. Kulja! Nezadrživo. Praznina ljude sada pritiska i Mesec u svojoj punoj snazi, ali pritisnut sa više strana, muti razum. Kako ostati hladne glave? Kako osvestiti da bi i jedan naizgled banalan korak mogao da se razvije u haos. Sve zbog pustih želja!
Postoji li nešto više u našim životima što nadilazi narastajuće frustracije i njihovo oružje za prevazilaženje? Može li nas tome naučiti simbolika Saturna i Neptuna u Ribama? Pa i Venere koja će istog dana preći u Strelca?
Da li treba da ginemo za veru ili da jednostavno živimo verujući. U šta? E, tu je problem. Kako tu zaostavštinu od gneva i praznine da ispunimo? Kako da verujemo u to nešto više od naših života, kada nam je ostavljeno od života tako malo – reći će mnogi – nažalost.
Zašto su nam uopšte dati odnosi kada se upravo kroz odnose gradi, nasleđuje i dalje šalje ta čestopominjana karma, odnosno jednostavni fizički zakon akcije i reakcije. Učili smo to u srednjoj, možda i osnovnoj školi. Treba li nam nešto za veru, osim spoznaje da je to samo jedan od neprekršivih zakona univerzuma.
*
U danima i mesecima pred nama narastajuća kolektivna frustracija može dostići nerazumne razmere. Sila i razum neće moći ruku pod ruku, ali ni sila i narod, ni sila i vlast, ni narod i vlast, ni otac i sin, ni majka i sin, ni majka i otac… Teško… Sila se ne druži… Sila može svašta… A ponajmanje da razume da sila izaziva silu… Pa dok se ne svedu na nulu… Sve je dakle, moguće.
A zvuči onda apsurdno, a zapravo život nam to potvrđuje – da je svako od nas svemoguć! Baš tako. Svemoguć. Zavisi samo u šta verujemo.
E, zato treba da istražimo sopstveni Mesec, otvorimo famozni oklop i upoznamo se sa svim onim što on uporno skriva a zapravo traži da izađe, ali na razuman način. Ne na silu. I kada to počne razumno da izlazi onda ćemo da shvatimo šta smo skrivali, u šta smo verovali i u šta još možemo da verujemo. Od takvog Meseca Sunce bolje sija.
Šta to dakle, Sunce obasjava? Valja misliti o tome. Biće još punih Meseca, ali ovaj je u Ovnu. Neiskusni početnik, željan dokazivanja, ranjiv, odan i potencijalno izdan i povređen. Gde god da vam je Mesec tu ste ili svoji na svome ili niste nigde, a ako je ovo drugo onda ste plen. Isceljujte Mesec, to je i početak, i nastavak i kraj.
Pun Mesec u Ovnu je u takozvanom kardinalnom krstu sa Suncem, Marsom i Plutonom. Bilo je i mnogo izazovnijih kardinalnih krstova na nebu od ovog, ali krst kao krst… Ima tu i nešto drugo od ustaljene simbolike. Dato nam je znanje. Pa, naučimo onda nešto, pređimo sa reči na dela. Mi smo svemogući.
Živeli!
