Ulazimo u veoma izazovan period koji će potrajati nekoliko meseci. Događaji oko nas biće burni, ali i naši doživljaji stvarnosti mogu prerasti u ozbiljnu buru čiji se uzroci kriju duboko u našem najranjivijem delu postojanja. Vreme je za velike promene.

*

„Kada sam „sklapao pakt“ sa Bogom da se po ko zna koji put spustim u ovaj zemaljski svet, nekoliko puta me je upitao: „Da li si siguran? Da li ćeš moći?“ „Ma, da“, odgovarao sam samouvereno, spreman za novu avanturu koju ovde i sada jednostavno nazivamo „život“. I spustio sam se… očekujući dobrodošlicu… Kad ono – međutim. Niko me, naravno, nije zvao, ali i kao takva specifična, vrlo specifična, složićeš se, vrsta nezvanog gosta, mislio sam, bez obzira na sve što sam do tada pamtio i znao, a biće da sam baš tada ulaskom u novi svet to zaboravio, da sam ipak gost i da svaki gost, pa bio on i nezvan, zaslužuje topliji prijem… To što sam birao roditelje nije opravdavalo njihove postupke, ali ne opravdava ni mene da se sada ljutim i da ih osuđujem. Međutim, ono malo dete, onaj ja, od pre mnogo godina, čini to ipak svakog dana… I sada, kada su moji roditelji na onom svetu, kukumavči i osuđuje skoro svakoga ko mu se nađe na putu u ovom svetu, za koji se, eto, još oseća nespremnim. Jer to malo dete nije naučilo, a i ne zna kako da nauči da se ovim svetom kreće.“

*

Tako mi je svojevremeno govorio jedan moj Slave, koji mi je dopustio da ga citiram i pričam o njegovom „malom ja“ u moru sličnih. Njegov „slučaj“ potakla je njegova supruga.

Njega su ostavili kod babe i dede, nju kod „vaspitačica“. Tako je krenula ta naizgled banalna priča o detinjstvu, koje, ispostaviće se kroz njihovo upoznavanje, i nije baš ličilo na detinjstvo kakvim ga uglavnom zamišljamo. More zabrana, prekora, čuvenih batina, uvreda i oskudice, velike oskudice u svakom smislu. Ponajmanje, u onome što se jede i oblači, a neuporedivo više u dodiru, toplini, prisustvu, povezanosti, bliskosti i znate već na šta mislim. Izgleda da je ovo dvoje mojih starih poznanika upravo ta oskudica i spojila.

Beskrajno sam im zahvalan na dozvoli da o njihovoj životnoj priči javno govorim, jer, odavno su već prerasli stid i neminovno skrivanje u ljušturu straha i nelagode zbog onoga što su proživeli. Sada su oni zreli i drugačiji ljudi, a kao što rekoh, proživeli su svašta.

Ipak, ono, po čemu njihovu priču pamtim tokom rada sa njima jeste ta njihova zajednička trauma „ostavljanja“. On je završio kod babe i dede, naizgled slučajno, tačnije bez uvoda, pripreme i razrade: tras! Tako mora, a baba i deda su ni krivi ni dužni završili na dečjem unutrašnjem stubu žigosanja i projekcija. Dakle, baba i deda su mu bili krivi, a kako se mama i tata više nisu pojavljivali, onda je vremenom i njih „precrtao“ u svom dečjem unutrašnjem svetu. Šta je tek o sebi mislio!!

Mržnja, ta strahotna i neprijatna mržnja, koja je bila i ostala tabu nad tabuima ovladala je malim telom i umom („Ja sam sam“, „Meni nema pomoći“, „Mene niko ne voli“, „Mrzim oca i majku“, „Roditelji su zli“, „Ja sam kriv“, itd, itd…) Saturnova i Mesečeva priča na kvadrat iako nisu u kvadratu. Četvrta kuća prazna, baš kao i taj deo Slavetovog života, ali vladar u opoziciji sa pređašnjim Saturnom, Sunce u 12, Mesec u Raku, i tako dalje… Bitno je da je on zamrzeo pola sveta zbog toga što su ga roditelji ostavili na „čuvanje“ kod babe i dede koji su, uzgred, bili baš kao oni iz svih lepih priča o odrastanju, ali avaj…

Slavetova supruga je roditelje viđala svakog dana, ali trauma je počela od prvog dana takozvanog vrtića i vaspitačica koje joj je, takođe Saturn iz četvrte kuće priredio, ali i Pluton u kvadratu sa Suncem. Tačnije, majku je viđala svakog dana, a oca, po sili njegove profesije, praznicima i značajnim porodičnim događajima ako ih je bilo. Suze, suze, jecaji i preklinjanja pune dve godine: „Neću u vrtić! Nemoj mama da me ostavljaš! Biću dobra! Mama, molim te!…“

I sada čujem njene jecaje iz vremena kada mi je ovo pričala…

„A znaš li Siniša šta je bilo najgore? Kad svi počnu da se smeju dok im mama prepričava kako joj se kačim oko noge i cvilim. Govorila je odmahujući rukom: „Ko štene“!“ Vilica joj se kočila, zubima je škripala dok je to izgovarala. Mars u Škorpiji u četvrtoj kući. Njeni roditelji su se kasnije i razveli, ali to je, kako kaže, bilo ništa. „Tad je već sve bilo gotovo.“

*

Ovo sećanje na istinitu priču podstakao je nadolazeći retrogradni Mars u Lavu u decembru i januaru i u Raku u januaru i februaru.

Mars će prirediti svakakve događaje u celom svetu, ali ono što je specifično u vezi sa našim ličnim pričama, našim „malim ja“, jeste da ćemo biti, uslovno rečeno, prozvani ili pozvani na akciju, iako će nam možda biti samo do reakcije. Tako će to da izgleda!

Mars uvek pravi akciju i ono što zovemo karma, a reakcija sledi pre ili kasnije, o čemu Saturn, ovaj put u Ribama, uvek vodi računa. Kao što znate, besprekorno.

Šta za svakog od nas znači retrogradni Mars u Lavu u opoziciji s Plutonom?

Iznad svega pitanje je da li smo i koliko svesni svojih postupaka? Znate ono, kada vam neko kaže: „Da li znaš šta radiš?“

E, to ćete možda čuti ili reći nekome više puta ove zime, ali, što bi rekao popularni televizijski lik: „sa strašću!“. Jedno od iskustava sa kojim ćete se možda suočiti jeste vaše shvatanje moći – šta je ona i kako se sa njom nosite. Da li moć prezirete, da li je se plašite, da li je volite, da li vas prosto kao takva, opčinjava i zanosi, odnosno da li ćete je zloupotrebiti sa koje god strane njene skale da se nalazite. Jer ljudska percepcija moći uglavnom je zasnovana na doživljaju odnosa, a opozicija Marsa s Plutonom upravo će to naglasiti.

Možda će vam se činiti da ono do čega vam je stalo izmiče iz ruku i da nikada više tu priliku nećete imati, da je sada poslednji momenat i tako… Pri tom možete biti snažno fokusirani na objekat svoje ljubavi ili čak i opsesije, pa neki, ne daj Bože, mogu biti spremni na sve i svašta sve vreme vođeni silom bitnosti i važnosti koju baš taj osećaj, proistekao iz uverenja o nekakvoj moći, pumpa i obuzima i srce i telo. Ali, to je tek početak.

Uzgred, retrogradni Merkur je veći deo decembra u opoziciji s retrogradnim Jupiterom u Blizancima, te u slučaju mogućih konflikata, razumevanje sopstvenih postupaka i poriva i postupaka i poriva drugih teško da je moguće. Najblaže rečeno, biće to igra „mutavih telefona“, ali samo najblaže!

Ovo može da vodi u mnogo veću zbrku i konfuziju i prevelika očekivanja od drugih. Ta očekivanja prerašće u ozbiljno očajavanje kako Jupiter i Saturn budu ulazili u egzaktan kvadrat kojem se u T – kvadratu 26. i 27. decembra pridružuje i direktan Merkur. Zaista izazovan period i teške misli iz kojih se mogu izroditi ne baš svesne i suvisle akcije.

Bog nam je ostavio mogućnost da se bacimo na analizu, da budemo strpljivi i dobro promislimo postupke. Retrogradnost i podstiče na introspekciju i povlačenje kad god je to moguće, pa i na ono „bukvalno“ povlačenje ako ste pametniji. Znate već, „pametniji popušta, luđi nastavlja“, ali dok je Mars u Lavu ne znam ko će tu priznati da je pametan! Možda samo i da je pametan i da neće da popusti jer je „u pravu“.

Možda će Merkurov ulazak u Jarca od 8. januara predstavljati neku vrstu olakšanja, ali sve dok je u Strelcu, neće moći „da se vidi drvo od šume“. Mars će, međutim, u to vreme već biti u Raku.

*

Potencijalni problem je baš Mars, u tom veličanstvenom znaku početaka, ali i kraja; ranjivosti i surovosti kakva samo može iz Raka da dođe.

Valjalo bi pročešljati natalne karte, prostudirati lične Marseve i sve što ima veze sa znakom Raka i četvrtom kućom, Mesecom i Suncem, mamom i tatom! Pa i Saturnom i 10. kućom. Dakle, dok se sa Marsom u Lavu bude vodila bitka ko je „sasvim, potpuno sasvim, najveći dasa“, dotle će se s Marsom u Raku voditi bitka kako izaći na kraj s posledicama. A to nije samo kraj, to je prvo početak; ima još do kraja o, ho, ho. Ako ego omane na ispitu zrelosti, njegova mračna strana neće taj pad olako prihvatiti i tu će onda doći do eventualnih „kurcšlusa“ o čemu govori retrogradni Mars u Raku.

*

Šta smo naučili iz akcija dokazivanja sopstvene važnosti i bitnosti – da smo veliki ili mali? Kako ko bude shvatio tako će u januaru i nastaviti, ali dodajući toj svojoj akciji specifičnu težinu ranjivosti koja se često ogleda u grubosti i surovosti Raka. Baš kao i kod njegovog „prijatelja“ s druge strane zodijačkog kruga – Jarca! Ali, sada valja znati lekcije Jarca, Mars u Jarcu je vitez: hladna glava, fokus na bitnom i svrsishodnom, bez zanemarivanja važnog emotivnog aspekta postojanja.

Moguće je ne samo zahlađenje odnosa u intimnim krugovima, već početak raspada nekih porodica (što će se nastaviti sa retrogradnom Venerom u martu i aprilu), nasilja, na globalnom nivou ekspanzije nacionalizma, rasizma, netrpeljivosti i ozbiljnih sukoba zbog ortodoksnih ideja koje vode totalnom uništenju protivnika…

Zašto?

Odgovor leži na početku naše priče. Posle „svega“ ostale su rane.

*

Svi nosimo rane. Neko je imao sreću da se „posle svega“ rodi u funkcionalnoj porodici, bez briga, problema itd, ali takvih je malo. Većina je odrasla u manje-više disfunkcionalnim porodicima, ali pošto je porodica u znaku Raka, i ta tema je jedan od tabua o kojem malo ko govori, nego upravo kada je izazvan pokušava da „dokaže“ suprotno – da to baš nije tako, da je ponosan na ovo, ono, konačno – da je to normalno jer „niko nije savršen“.

Sve napred rečeno ne znači da je većina ljuda zlostavljana ili da je prošla kroz neke strašne muke ( iz nekog razloga, međutim, mnogi ljudi u opisima svoje svakodnevice koriste reči kao što su: pakao, haos, ludilo, ludnica….), već da jednostavno nije bilo baš toliko harmonično kako bi moglo da bude. Bar onako kako je opisano u onim udžbenicima i knjigama o roditeljstvu, deci, odnosima…

Šta god tvrdili, naši životi su najbolji pokazatelj dokle smo stigli. Mogli bi da se lažemo koliko hoćemo, ali znak Raka, tačnije Mesec, njegov vladar govori najbolje koliko smo zadovoljni. Nema laži, nema prevare. Komentari i postovi na društvenim mrežama mogu to dobro da pokažu.

KRAJ PRVOG DELA

DRUGI DEO: Retrogradni Mars i Merkur: Za sve zaboravljene, ostavljene, nevoljene, povređene i one koji to nisu

Foto: Jelena