Sezona Riba – o vlasti, slasti i propasti

Neptun 30. marta ulazi u Ovna, Pluton je u Vodoliji gde je Neptun izuzetno moćan. Da li će vlast i u bliskoj budućnosti biti slast i o čemu ove planete govore? Kakve se to promene naziru i kakva je zapravo priroda vladanja?

*

Sigurno ste se bar jednom u životu upitali: Zašto sam se baš ovde rodio/rodila? Astrologija daje jednostavan, precizan i zaokružen odgovor: sami ste birali, preuzmite odgovornost.

Zvuči jednostavno, i jeste jednostavno, ali svi imamo iz nekih razloga komplikovana iskustva oblikovana od sećanja, misli i emocija, i od izuzetno teških emocija i događaja koji su, baš zbog te težine, ostali nedovršeni!

Poslednja je „sezona“ Neptuna u Ribama, do prve sledeće koja će biti za nešto više od vek i po.

Da li ste znali, da je ovaj znak, tačnije njegov vladar Neptun, kao i 12 kuća kojom prirodno vlada, povezan sa možda najkontroverznijom ljudskom tvorevinom kakvu do sada poznajemo – a to je vlast, tačnije vladanje.

Ribe su najkompleksniji od svih znakova u zodijaku, pa često astrolozi u šali znaju da kažu – „od sveca do kriminalca“, ali odista u ovom znaku je sadržano sve; on je kraj, ali i početak, pa od te njegove složenosti dolazi i jedna od njegovih glavnih odlika – misterioznost i tajnovitost, do potpunog „mraka“.

Ribe su beskrajni okean ljudske podsvesti, banka podataka u kojoj je zapisano naše celokupno postojanje, te stoga ovladavanje ovom vibracijom iziskuje naročito znanje, a onda i mogućnost prevazilaženja takozvane sudbine.

Ali, zašto vlast i kakva to vlast ima veze s Ribama? Zvuči u najmanju ruku čudno s obzirom da se Ribe povezuju najčešće sa emotivnošću, intuicijom, muzikom, plesom… Glumom!!!

*

„Tajna“ vlast je osnova vidljive vlasti koja tvori strukturu u obliku političkog sistema, a koja je predstavljena Saturnom, Jarcem – gde mu je sedište i znakom Vage u kojem isti taj Saturn takođe obitava u egzaltaciji. Simbol Jarca je, međutim, poludivokoza s ribljim repom!

Znate već mit o bogu Panu koji je skočio u reku da bi se zaštitio od diva Tifona i tako se preobrazio u „polujarca“, odnosno „poluribu“. Suštinski – simbol spoja razuma i osećajnosti, ali i mimikrije i prave slike realpolitike!

Arhetipski, to bi trebalo da bude politika vođena dubokim osećajem za potrebe zajednice (Neptun, vladar Riba, egzaltira u Vodoliji), a Jupiter, drugi vladar Riba, je u tom znaku u visokom dostojanstvu, baš kao i Venera, koja u tom znaku egzaltira. Drugima rečima, onaj riblji rep trebalo bi da bude sazdan od istine i ljubavi koju zaokružuje čarolija vere koja tvori vlast zasnovanu na dubokom poštovanju drugoga, u ovom slučaju šire zajednice (Vodolija) uz poznavanje božanskih zakona i vrlina kojima bi svaki čovek trebalo u aktuelnom životu da teži.

Tako i Saturn, koji vlada svakom strukturom, pa i državnom, uvek govori o prihvatanju, o neophodnosti sagledavanja i prihvatanja sebe kroz drugoga ma kakav bio, tako i o prihvatanju svih drugih, ma kakvi bili. To je i priča o odnosu naroda, građana, podanika (oni koji su ispod, na podu, koji su se podali?!)  s jedne i vlasti sa druge strane, između kojih se tvori jedinstvo i između kojih uvek stoji znak jednakosti ma kako se ona manifestovala.

Drugim rečima, dolazimo do ključne tačke priče o prirodi vlasti, o njenom poreklu, a koje je uvek – narodno!

Mnoge su priče ispričane i teorije razvijene o poreklu vlasti, ali astrologija je jednostavna i nepogrešiva. Svaka vlast proističe iz naroda. Narodna izreka i kaže: Kakav narod, takva vlast!

*

U astrološkom smislu, vraćamo se na već ispričanu priču o odnosu Meseca (narod) i Sunca (vlast), odnosno o odnosu Sunca (vlast, ali i svaki pojedinac) i Saturna i Neptuna (masa, drugi, vrlina prihvatanja)!

Iz Meseca i znaka Raka sve počinje i u njemu se sve prirodno završava, kao i pojedinačni život koji izlazi iz materice (Mesec) na Sunce i postaje to Sunce (pojedinac) danom rođenja. Svest o sebi i prividnoj odvojenosti (ja, ego), razvija se kroz odnos s drugima (znak Vage, Venera) i neophodnosti da se ti drugi prihvate (Saturn), ali tu i jeste „karmička“ zamka, što se drugi, naročito partner (Venera, Vaga, sedma kuća, brak, javnost) često teško prihvataju, jer su oni zapravo ogledalo tog Sunca koje nije u stanju da prihvati sebe, odnosno ono što ga iz podsvesti koč“, manifestujući se kroz razne komplekse niže vrednosti. Zato Sunce dobija neodoljivu želju da sija više nego što bi trebalo težeći samo jednom cilju – da bude voljeno i prihvaćeno (Saturn, javnost, Mesec, publika, masa, Vodolija). Zato narod i govori o „lažnom sjaju“!

Otud i raznorazni oblici maskiranja kroz profesionalna dostignuća, ambiciju, asocijalnost, radoholičarstvo, gomilanje, šminku i imitaciju života koje su manje-više svi svesni u dubini duše (bar kroz teskobu), ali onaj preveliki sjaj koji Sunce emituje zamagljuje često objektivan pogled na reakciju s druge strane, a samim tim i sebe. Što više sjaja – to više neminovnosti mračnog kraja!

*

Kakve to veze ima s Ribama i vlašću?

Možda zvuči šokantno, ali sve što se oko nas događa, taj makrosvet kojem smo izloženi, samo je odraz našeg mikrosveta, koji zapravo i nije tako mali, jer je on čista projekcija upravo iz Riba, iz naših prošlih života, iz Meseca, genetskog nasleđa i, konačno, iz svake planete u našoj karti kroz koju živi neko sećanje.

A to sećanje, koje je uvek povezano sa znakom Riba, kaže: sve što smo doživeli, radili, videli, čuli, to smo nekada i mi bili, pa u svakom od nas negde „čuči“ i Hitler, i Neron, i Napoleon, i Aleksandar Makedonski, i Džingis-kan i gomile drugih vladara i političara koji su do danas nepopularni upravo zbog svojih činjenja. Ali, čovečanstvo mnoge slavi (ulice, trgovi, institucije, putevi…, nose imena po njima). A Ribe i Neptun su povezani sa zaboravom i senilnošću!!! Pa, valjalo bi misliti i o tome.

I svi ti diktatori, tirani, autokrate, plutokrate i kako god ih zvali završili su neslavno. Džingis-kan, gle apsurda, posle osvajanja pola sveta pao je sa konja i izdahnuo!

U čemu je fora?

Pa, zato što svetom ne vladaju ljudi, bar ne oni koje viđamo svakodnevno. I dok je politička struktura predstavljena Jarcem, Saturnom i desetom kućom, doći ćemo do frapantnog zaključka. Da su svi ti političari zapravo sluge – šesta kuća, znak Device, izazovna karma, kompleks niže vrednosti koji im je karmički pripao da bi težili dvanaestoj kući u kojoj su Ribe i Neptun, odnosno nevidljiva vlast, neopipljiva vlast.. Za one iz šeste kuće to je tačnije nedostižna vlast, i sa kompleksom sluge iz šeste kuće, vlast viđena samo kao slast, kao potreba iskompleksiranog Sunca da sija i zaslepi i sebe njenom neodoljivošću. Da zaboravi od koga je i čega potekao jer ga tamo čekaju neizmerna patnja i bol; jer je tamo „niko i ništa“.

Šesta kuća, odnosno Devica, je druga po redu, počev od pete kuće, odnosno Lava kojim vlada Sunce, što potvrđuje prethodno rečeno, jer govori o tome koliko to Sunce (a to je svako ko je na bilo kom položaju, odnosno funkciji) vrednuje sebe i koliko zaista misli da je dobar. A ono što ta šesta kuća voli, odnosno simbolički sluga, govori peta kuća od nje, a to je deseta – položaj, status, priznatost u javnosti ili reputacija. To je dakle i najveća „boljka” sluge. Kako da bude neko i nešto, i opet idemo u krug, peta kuća od desete je druga – opet sistem vrednosti, ali i novca, sticanja!

Zato se iz pozicije sluge toliko teži zavodljivosti vlasti koju simbolizuju Neptun, Ribe i 12. kuća, a koja je zapravo neosvešćena potreba za bezuslovnom ljubavlju i prihvatanjem, na svesnom nivou na žalost manifestovana potrebom da se ovlada drugima kroz manipulaciju i laži.

Činjenica da šesta kuća i Devica govore i o nesebičnom služenju drugome, u ovom slučaju kroz besprekornu organizaciju i prosvećen rad, i da je to ozbiljan karmički zadatak, očigledno ne dotiče hiljade i milione persona na raznoraznim funkcijama i položajima. Oni samo žele da budu voljeni, na opsenarski i manipulativan način pumpajući onaj sjaj do neslućenih granica, a Saturn je zadužen za izduvavanje tog mehura, na često vrlo neprijatan način. Ali, to je karma: neprijatno za neprijatno!

*

Šta bi onda bila vlast predstavljena Ribama i Neptunom: tajne službe, tajna društva, izopačeni bogataši ili nešto sasvim drugo?

Tajna vlast je očigledno težnja, krajnji cilj, jedinstva s Bogom, preko božjih zakona, zakona univerzuma, jedinstva onih koji misle da su veliki (otud izraz velikaši, velikani) i onih koji misle da su „patosirani“, narod ili raja.

I dok kroz sedmu kuću i Vagu dobijamo čitav dijapazon običaja i pravila kako se vladati: od ljubi bližnjega svoga, ne čini preljubu, ne kradi, ne ubijaj itd, itd, što se svakodnevno krši, kroz Ribe i 12. kuću dobijamo mogućnost dublje spoznaje svih onih zakona koje smo učili na časovima fizike, ali i onih kojima nas nisu učili: poput zakona karme (što je isto što i zakon akcije i reakcije) i konačno, najvišeg od svih zakona među univerzalnim zakonima koji je predvorje božanskog – zakona samilosti.

Ma koliko zvučalo apstraktno ili idealistički, ovo je suva realnost koju potvrđuju i istorija i aktuelna dešavanja. Setimo se pomenutog Džingis-kana ili Luja XVI!

A kad su jedni neslavno padali, dolazili su drugi. Kakvi su ti drugi bili? Mislite o tome?

Riba ribi grize rep! Riba smrdi od glave, a Jarac očigledno – od glave, ne od repa.

Nigde rep ne smrdi, rep je kao „plen“, kao težnja, kao cilj, naizgled nedostižan, valjda zato što je u simbolici Neptuna u kojem i Saturn živi – kroz posvećenost, poštenje, kroz stvaranje balansa, isceljivanje i prihvatanje, sebe, a onda i drugoga. Ko sebe ne može da prihvati, ne može ni drugoga: sve mu smeta!

A Neptun je vera, Neptun je čudo, beskonačna ljubav, jedinstvo i bratstvo.

I dok sluge prividno vladaju svetom, ovaj svet nekako uspeva da opstane, baš zato što negde, nevidljivi, udaljeni od vidljivog sveta vladaju oni koji poznaju zakone univerzuma, i kojima takođe ti zakoni vladaju, baš kao i svakim od nas.

Dakle, telo potopljeno u tečnost biva lakše za onoliko koliko iznosi težina istisnute tečnosti, otkrio je Arhimed. Šta je potrebno istisnuti iz svakog od nas da bismo telu olakšali? Da li je lakše praviti se (Saturn, Vaga, pretvaranje, imitacija, izveštačenost), da li treba istiskivati ili to menjati, transformisati, jer što je potisak veći to je veća i količina istisnutog. Kad vlast, recimo, pritiska, šta će da se desi? Naučili smo to iz fizike i Arhimedov zakon je božanski. Slava Bogu!

Živeli!