Porodična lojalnost: Prošlost protiv života

Da li ste se nekada zapitali zašto u iščekivanju određenih ishoda uvek razmišljate: „Šta ako ne bude tako?“ Ili, radikalnije: „Ma nisam ja te sreće“? Zašto ljudi olako pribegavaju takozvanom Marfijevom zakonu za svaku situaciju koja je pošla naopako, pridajući joj mističnu i večnu vrednost?

*

Porodična lojalnost često oblikuje naše izbore mnogo dublje nego što smo svesni, jer potreba za pripadanjem i sigurnošću može učiniti da poznatu patnju doživljavamo kao jedinu moguću stvarnost.

Šta biram kroz život?

Svi smo potekli iz neke porodice. Svi imamo majku, dom, domovinu i prošlost koja nas je na određeni način oblikovala.

Ova tema ne govori o tome da je porodica neka loša zajednica koju treba ukinuti. Naprotiv. Reč je o psihološkoj dinamici koja se razvija u svakome od nas. Već sa začećem upućeni smo na porodicu, hteli to ili ne.

Ovu priču možemo posmatrati kroz arhetipove Meseca, Raka i četvrte kuće. Ona se ne odnosi samo na osobe rođene u Sunčevom znaku Raka, već na sve nas.

Od začeća nam je potrebna sigurnost da bismo preživeli, a svaki signal da će sigurnost izostati proizvodi strah, odnosno aktivira se strah od gubitka koji je, u ovom životu, stariji od nas samih.

Drevna učenja kažu da sami biramo u kojoj ćemo porodici da se začnemo, ali i da sve vreme imamo slobodu da se predomislimo i vratimo se na „onaj svet“.

Duhovna astrologija tako objašnjava i spontane i namerne pobačaje, kao i druge pojave koje se mogu pratiti kroz natalnu ili prenatalnu kartu.

Ako smo mi to izabrali, onda se nameće pitanje: kakav je to izbor?

Kakav je to izbor da od rođenja budeš u naručju majke koja sedi na prašnjavom putu i prosi? Dete joj je odano, prati je i veruje joj, čak i kada ga nagovara da prosi.

Odanost. Lojalnost.

Ko zapravo bira kako će da živi

Zašto je lojalnost toliko važna?

Da bi se preživelo.

U kojoj god porodici da se rodi, čovek će joj biti lojalan da bi pre svega preživeo. Sve posle toga samo su derivati. Ovde nema priče o moralu. Mora se samo preživeti.

Tek onda na scenu stupaju moral, tačnije običaji, dogovori, pravila i zakoni.

Od Meseca u natalnoj karti, koji predstavlja naše telo i potrebu za sigurnošću, idemo ka Saturnu i svetu koji podrazumeva neki odgovor koji dobijamo od tog sveta. Otuda se za Saturna vezuje odgovornost.

Naše majušno telo prilagođava se u skladu sa odgovorom okolnog sveta.

Nema funkcionisanja u spoljašnjem svetu bez odgovornosti, pa bio to i haos, jer i on ima svoju cenu.

Kada analiziramo Saturna u natalnoj karti, možemo otkriti mehanizme odgovornosti kojih možda nismo svesni, naročito one senkovite strane koje pokušavaju da kompenzuju osećaj gubitka, uskraćenosti i sopstvene „malenkosti“.

Saturn i njegov znak Jarac pristali bi na sve i svašta, samo ne na to da budu mali.

I čim nas Saturn uzme pod svoje, mi više ne želimo da budemo mali. Čak i dok nas hrane u stolici, jurimo da uzmemo kašičicu.

Ko onda bira sve to u životu? Imamo li slobodu izbora?

Hajde da pretpostavimo da to bira potreba za sigurnošću.

Sam čin odrastanja, kada pokušavamo nešto da uradimo bez tutora, prevazilazi potrebu za sigurnošću. Ali da bismo se odlučili na svoj izbor, pa bila to i potreba da sami držimo kašičicu, moramo da se osećamo sigurno u tom izboru.

Ako se osećamo sigurno — jesmo slobodni.

Ako se ne osećamo sigurno, onda nema ni slobode, a izbor postaje izbegavanje izbora.

Zato je toliko važna uloga majke, oca i najbližeg okruženja u odrastanju.

Previše pažnje, tutorstva i kontrole završava se opštom slikom nesigurnosti, odnosno odsustvom poverenja u sebe, a onda i u spoljni svet.

Tada usvajamo uverenja:

„Ljudi su pokvareni.“

„Ljudi su sebični.“

„Previše je jednostavno da bi bilo dobro.“

„Ko se mnogo smeje, na kraju mora da zaplače.“

I tako dalje.

Tako nastaje izbor da je život težak, komplikovan, surov i opasan.

Odgovornost i izbor

Naši izbori često se svode na ono što smo naučili kroz iskustvo odrastanja, a koje nam je, manje-više, nametnuto iz najbolje namere — da bismo bili zaštićeni. Nažalost, ponekad i prezaštićeni.

Ima li smisla kukati nad životom kada unapred znamo da će nešto loše da se dogodi, iako još nije ni počelo?

Zašto slepo verujemo da će se sve završiti neželjenim ishodom?

Odgovor je jednostavan:

„Zato što je uvek tako! Vidiš li ti malo oko sebe?“

Ali zašto je to tako?

Ima li onda smisla govoriti o slobodi izbora kada se sve završi manje-više očekivano — neprijatno?

Ovakva vrsta izbora uvek je povezana sa onim što smo učili, ili, preciznije, snimali od malih nogu.

Malo dete pomno prati svaku reakciju. Ono ima šesto čulo koje sve detektuje: opasnost, pre svega. Odmah se prilagođava, jer sigurnost, odnosno pripadnost, jeste uslov opstanka.

Tako uči prihvaćeno ponašanje, imitirajući odrasle, modelujući svoje ponašanje i gradeći karakter prema tim modelima.

Karakter nije samo nasleđena karakteristika, već i naučeni model odnosa prema spoljašnjem svetu. Zbog toga je promenljiv, ali ne baš jednostavno, jer se karakter dovodi u istu ravan sa identitetom i famoznom rečenicom:

„Ja sam!“

A ko čačne u „Ja sam“, to je kao da je čačnuo u osinjak ili minsko polje.

Identitet je zbir podidentiteta za koje se grčevito držimo.

Sve je to legitimno jer služi čoveku da bi preživeo.

Ali identiteti koji dolaze iz modusa preživljavanja kroz život tvore različite oblike patnje i, u konačnici, propadanje tela.

Ljutnja i bes su prirodne reakcije. Međutim, koliko puta nam se u detinjstvu dogodilo da im ne dopustimo da izađu iz nas? Naročito besu koji je reaktivan.

Bes se tada prekida i vraća u telo.

Više puta osujećen bes, u manje-više istom kontekstu, polako se transformiše u kompleksnija osećanja. Sve vreme živi u telu, nervni sistem se prema tim reakcijama oblikuje i dobijamo, astrološki rečeno, kombinaciju Saturna i Marsa, koji možda nigde ne žive tako čudovišno kao u Raku.

Prvo je krenulo sa Marsom, a Saturn tu tešku priču oblikuje i nastaje, na primer, mržnja ili stid.

Mržnja je već pravi odgovor iznutra na odgovor spolja.

Odgovornost povezana sa mržnjom ili stidom izuzetno je težak teret, sazdan ne samo od sirove emocije, već i od uverenja da je spoljni svet nepravedan.

To je možda i najveća tabu tema vezana za odnose u porodici i lojalnost — veća od bilo kog pojavnog oblika porodične patologije koji je neprijatan za javnost i povezan sa krivicom i stidom.

Od poznate patnje ka stvarnoj sigurnosti

Šta je uzrok svega i ima li tome rešenja?

Možda je reč „lek“ prejaka u ovom kontekstu. Bolje bi bilo reći — rešenja.

Da, uvek ima rešenja, ali da bismo došli do rešenja, treba da prevaziđemo nesigurnost u sebi.

Nesigurnost u sebi već sadrži klicu sigurnosti. Ona nema formu, difuzna je i širi se, ali ima potencijal da vremenom postane znanje. A ako ovladamo znanjem, eto i realnog života.

Ako prestanem da biram ono što neću, nego ono što hoću, da li će se dogoditi promena?

Može, naravno, samo ako na to pristanem.

Ali ko bih bio kada ne bih kukao?

Možda neko ko više ne može da kaže:

„Ja sam dobar čovek, meni se čini nepravda, nisam stipsa, ja sam dobričina, ali dobri ljudi uvek nagrabuse.“

I tako dalje.

Znači — identitet.

Nastao od malih nogu.

Ako ste od malih nogu doživljavali nepravdu, normalno je da ste ljuti, kivni i besni, i da vam je to postao osnovni modus ponašanja, odnosno preživljavanja.

Očekujete uvek ono što vam je poznato.

A ono što je poznato — to je sigurnost.

Pa bila to i nesreća.

I eto najveće senke Raka:

„Bolje je poznato nego ono što je živo!“

Odustajanje od onoga što je poznato jednako je smrti. Prvo dolazi gubitak smisla, zatim depresija i kraj.

Ali može li drugačije?

Može, ako to osvestimo.

Svest je povezana sa svetlom, a ne sa mrakom. Bog je povezan sa svetlom, a sve ostalo što je izmišljeno kao pandan Tvorcu deo je mraka i beži od svetla kao đavo od krsta.

Taj mrak je iluzija.

Kada je sve tako jednostavno, onda je vreme da uživamo u svakom trenutku punim plućima, jer nam je tako dato.

Mi biramo.

Želiš da ovu temu istražiš kroz svoju natalnu kartu?

Ako prepoznaješ neki od obrazaca o kojima pišem i želiš da razumeš kako se on pojavljuje upravo u tvom životu, možemo ga istražiti kroz individualnu astropsihološku analizu.

Kroz natalnu kartu i razgovor posmatramo tvoje obrasce, njihove moguće korene, motivacije koje stoje iza njih i pravce koji ti se otvaraju kada ih sagledaš iz šire perspektive.

Individualne astropsihološke analize odvijaju se online i traju 60–90 minuta.

Za zakazivanje piši na info@promenise.rs ili putem Vibera na broj naveden na stranici Kontakt.