Uran i Mars na Algolu: Sumrak „starih bogova“ – gresi stižu na naplatu

Za nepuna dva dana, Mars će se sresti sa Uranom na Algolu. Uran je u konjunkciji sa ovom zvezdom stajačicom već nekoliko dana, ali kontakt s Marsom simbolički će označiti konkretna dešavanja koja će uticati na sve nas. Koliko – e, to već zavisi kakav genetski i kolektivni prtljag nosimo sa sobom; koliko smo vezani za pojedine ljude i životne okolnosti i da li – konačno u ličnim kartama imamo nešto u Biku, Lavu, Škorpiji i Vodoliji. Ali, to je samo početak, ovo je planetarno dešavanje koje neće nikoga zaobići.

Materijalizovaće se događaji koji su povezani s dubokim kolektivnim nesvesnim, naročito zapadne civilizacije, i genetskom istorijom koja se takođe oslanja na istoriju svih nas. O čemu se zapravo radi?

U ovoj priči neizbežno је pomenuti antički mit o Gorgoni Meduzi i Perseju koji joj je odsekao glavu da bi svoju majku spasio prisilnog braka.

Zašto je bitna Meduza?

Zato što se zvezda Algol, odnosno Kaput Algol, između ostalog zove i Glava Meduze i njena zvezdana simbolika se isključivo vezuje za stradanje, stradanje i samo stradanje. Ima prirodu Saturna i Jupitera i tu se sada ova priča zahuktava. Šta nam kazuje mit?

Meduza je služila kao sveštenica u Atininom hramu, bila je jedna od tri sestre Gorgone, ali jedino ona smrtna i, beleške kažu, natprirodno lepa. Po jednoj verziji, Posejdon (Neptun) nije odoleo njenoj lepoti i silovao ju je u hramu, a po drugoj (a ima ih i još), ona ga je zavela. Koja god verzija da se prihvati ishod je isti. Atina, poznata po istrajavanju u svojoj devičanskoj čistoti kažnjava Meduzu pretvarajući je u čudovište čije bujne vlasi zamenjuju zmije otrovnice, zubi izrastaju kao da su zverinje, a oči žeže najstrašnijim mogućim pogledom jer ko god da je ugleda u oči odmah se pretvara u kamen.

Priča o Meduzi od tada postaje izazov i agonija.

Nebrojeno muškaraca stradalo je u pokušaju da je ubije, ali avaj, oko nje su ostajale samo okamenjene statue pretvarajući njeno obitavalište u groblje neznanih junaka. Mit kaže da su bili junaci.

I konačno Persej (Mars), odlučan u svojoj nameri da spase majku, dobija svu moguću pomoć od bogova da ubije jednu gnevnu ženu zarobljenu u telu čudovišta. Odseca joj glavu i nastavlja da seje smrt dalje, opet sve iz svojih najboljih namera, a gle čuda leteći iznad Libijske pustinje s Meduzinom glavom sa koje se sliva krv, seje zlo još dalje, jer se krv u dodiru s peskom pretvara u nove zmije otrovnice, nalik onima sa Meduzine glave.

Zašto je sve moralo da bude ovako, baš kao što se mora kada je lanac sudbina u pitanju?

Ni u jednom tekstu ne nalazimo objašnjenje zašto je Meduzina sudbina tako okrutna, zašto je bila žrtva silovanja. Muški bogovi u mitovima, kao što je poznato, često koketiraju, zavode, prerušavaju se, čine preljube, siluju, izdaju, varaju i šta sve ne još da bi došli do cilja.

Uzmemo li u obzir drugu verziju, da je Meduza zavela Posejdona, upitno je onda zašto se svi muškarci koji je pogledaju u oči pretvaraju u kamen. Sigurno ste bar jednom u životu imali priliku da nekoga pogledate u oči, znate na šta mislim… Pa, postavlja se pitanje, šta su oni u tom odlučujućem trenutku, kada je trebalo da načine sudbinski potez, zapravo videli u „strašnim“ očima, zašto su se skamenili ili sa kakvom su to tajnom na onaj svet otišli. Šta su zaista videli?

Verovatno ste se bar jednom u životu, metaforički rečeno – skamenili (ili ako je primerenije – zaledili, dođe mu na isto?). Znate već o čemu govorim.

Jedno dešavanje prethodi ovom mitu a tiče se Posejdona i Atine. To je njihova borba za prevlast nad Atikom, odnosno gradom Atinom u kojoj Posejdon gubi jer Atina dobija glas više zahvaljujući Zevsu. Ali njena pobeda, da bi se umilostivio Posejdon, podrazumeva i prelazak Atinjana na patronimiku i ukidanje prava glasa ženama! Ni manje, ni više, a Atina očigledno na to pristaje.

Visoka je, dakle, bila cena njene devičanske čistote. Zašto je Atinin odnos s muškarcima bio tako „kamenit“, da ne kažem istrajan, a s druge strane tako surov prema prelepoj mladoj ženi, takođe devici, koja uz to nije ni bila boginja. Zašto? Kako je žena moga da kazni drugu ženu tako surovo, ali i da je „obdari“ natprirodnom moći da ona bude ta koja će da kažnjava muškarce! Fascinantno zar ne?!

Muškarci, žene, mladići, devojke, očevi, majke, bogovi, boginje, babe, dede, sestre, preljube, ljubomore, izdaje, neverstva, prokletstva, ubistva, ratovi, ratovi, glad, stradanje…

To je priča koja nam se vraća, koja se ponavlja, milenijumima. Aktuelna, baš kao što je i Uran uvek aktuelan, nasilna baš kao što i Mars može da bude i karmička baš kao što je i Saturn. Darovi naših predaka!

Kako dalje s takvim strahotama? Da ih gurnemo pod tepih?

Konjunkcija Urana i Marsa na Glavi Meduze osećaće se sve dok Mars ne uđe u znak Blizanaca, 21. avgusta, a onda sledi nova kosmička igra u nama samima koja će kulminirati u avgustu. No, Uran će na Algolu, zbog retrogradnosti biti ponovo krajem septembra i u prvoj polovini oktobra i treći put, direktno, krajem aprila i početkom maja 2025.

I sve pomenuto iz mita sada je u „igri“, samo sa drugačijom scenografijom, jer dolaze planetarni događaji koji će imati upliv na naše živote kroz odnose pre svega.

Sve je moguće, sa zasad nejasnim posledicama, osim što dolazi nešto novo u mesecima i godinama pred nama. Uran se u Biku ne oseća dobro, baš kao i Mars. Mars sa Uranom u Biku, gde su ženske planete u svom punom dostojanstvu, bi da krene, ali ne sme. To je sada muškarac koji više nije siguran šta je, pa čak ni ko je, kojoj grupi pripada, niti zna na koju stranu da se opredeli osim da strada šta god učinio, a učiniće to da bi se osećao slobodnim. Jer, teret stare krivice u obliku nečiste savesti vodi u degeneraciju i treba to izgurati u danima kada strah može da skameni. A kako i da ne skameni kada istini treba pogledati u oči, na „oltaru“ jednog stradanja. Čovek nije samo ubio ženu, ubio je i ženu i muškarca u sebi!

Najlakše je ratovati, ali Uran je neutralan, Uran je istina gde god da se nađe i traži napredak. Čak i u Biku koji ne bi da se menja, kao i sve što nam je u Biku i što bi htelo da tako ostane. Ali, ne može, s druge strane ga gleda Škorpija (gde je Uran najjači) koja vrti svojim repom – smrt ili transformacija! Budemo li se više opirali, talasi koje podižemo prerašće u cunami!

A kako da se sa patronimike vratimo na matronimiku, upitaće neko cinično. Pa, nije to tema, ali da će takozvani muško-ženski odnosi i sve u vezi sa njima, a SVE JE U VEZI SA NJIMA, doživeti ozbiljne transformacije u godinama pred nama – doživeće!

Požari, avionske nesreće, eksplozije, potresi, posrnula ekonomija i veštačke nestašice… Sve je moguće…. Strah, strah, strah od sopstvene senke, od najbanalnije radnje koju smo učinili samo nekoliko minuta pre nego što smo se zapitali: Da li sam nešto pogrešio/pogrešila? Šta sam to uradio/uradila? Pritisak će u danima pred nama biti naglašen, ali samo zato što ne znamo kojim putem da krenemo; zato što smo izgubili putokaz i što gnev, prezir i jedna nepoznata nesalomiva tuga kulja pritiskajući nas 24 sata dok se pretvaramo da je sve „ok“. Šta je to što je vredno u našim životima, šta je to što cenimo, što poštujemo, šta su ili ko su bogovi u našim životima? To su glavna pitanja, naizgled u pozadini eventualnih neprijatnosti.

Na žalost, u danima pred nama videćemo svašta: paniku, strah i pritisak neizvesnosti koji je sve ove godine bio očigledan, ali smo se zavaravali da će sve proći. I proći će, nije sporno, samo je pitanje šta smo u stanju da ostavimo da bismo nastavili dalje.

Nesumnjivo, na pragu smo neuporedivo boljeg vremena, ali to bolje vreme ne gleda blagonaklono na mračnu zaostavštinu. Zato je i priča o Uranu na Algolu, 15. jula s Marsom, a onda i „bez njega“, priča o svakom o nas, o porodičnoj karmi, o gresima naših predaka, o istorijskim gresima i mogućoj katarzi. No, da bi se do nje došlo ispade da je neizbežna antička tragedija.

Praštanje, samilost, poniznost, post, poštovanje, razumevanje, prihvatanje, uvažavanje, … Nastavite niz…