Pun Mesec u Jarcu: Na putu ka milosti

Svemir nam 21. jula priređuje fascinantnu simboličnu igru u obliku punog Meseca na poslednjem stepenu znaka Jarca, baš u „osvit“ ulaska zanetog Sunca u svoje „neprikosnoveno“ sedište – Lava.

Svi kardinalni i fiksni znaci, ponajmanje promenljivi, ali zato i sve što oni imaju u kardinalnim i fiksnim, osetiće uticaj ovog kosmičkog plesa koji je i ličan i nekako proročki u svom značenju. Zapravo, ovo se odnosi na sve one koji su na životnoj prekretnici a čini se da nam svemir šalje poruku da smo upravo svi na tom razmeđu.

Od bola do milosti

Mladi Mesec u Raku je otvorio priču o neminovnosti korenitih promena, a puni Mesec u Jarcu samo to potvrđuje pripremajući nas za period koji, takođe, potvrđuju i druge planetarne konstelacije i čemu ćemo kroz predstojeće događaje svedočiti – u vlastitim i u tuđim životima. Biće nemoguće to ne videti, pitanje je samo kako ćemo reagovati.

I tu je sada Mesec, u mestu svog izgona, u (preozbiljnom) neumoljivom Jarcu, znaku suvog realizma, ambicije, forme, pravila, materije u najogoljenijem obliku, baš kao i što je kamen; znaku ambicije i stremljenja najvišim visinama.

E tu, smo – na visinama!!!

I gde su tu emocije, zapitaćete se. Tu su sve vreme, ispod stene, kamena, ispod slojeva trpljenja, guranja pod kamenje…

I Mesec u Jarcu je emotivan, samo se od ostalih razlikuje po tome kako to pokazuje, koliko su Jarčeve emocije one iz duše ili su samo naučene da bi se lakše stiglo do visina.

Ali, ovaj puni Mesec je u konjunkciji s Plutonom na početnom stepenu Vodolije!

Ovaj Mesec ne bi trebalo ništa više da skriva, da stiska, a još manje da pritiska maskirajući se hladnoćom i strogoćom. Red, rad i disciplina.

Bol je tema ovog punog Meseca, bol i milost. Milost prema nama samima. Jarac, odnosno njegov vladar Saturn je istina, i to baš ona „surova“ realnost kako imamo običaj da kažemo skloni preterivanju i neprikladnom izražavanju. Ali, zašto tako često posežemo za rečima katastrofa, haos, ludilo, ludnica? Nije slučajno, iako uglavnom ne odgovaraju realnosti. Valjalo bi promisliti malo na tu temu. Zašto tako teške reči lako projektujemo iz naše perspektive u realnost koja baš i nije takva?

Suočavanje s lažnom slikom o sebi

Mesec na poslednjem stepenu koji sažima i sublimira sva znanja, sva iskustva koja smo stekli u vezi sa energijom Jarca ne može više „da pobegne“ od sebe, treba i on da se suoči sa istinom i to na žalost, na možda manje prijatan način. Jer tu je Pluton, kao vesnik novog doba koji čuva predvorje budućeg čovečanstva, kakvo god ono bilo. Videćemo uostalom.

Ne možemo u novo sutra dok ne speremo svu muku koju nosimo, a koju smo krili u vremenu iza nas. Koliko smo mučili sebe, na šta smo sve pristajali protiv svoga srca, protiv duše, pa ponekad i protiv zdravog razuma sve gonjeni strahom i opravdanjima da to mora, mora, mora (Saturn).

Vladar Meseca, ali i Plutona – Saturn je retrogradan u Ribama, sve bliže kvadratu s Jupiterom koji je „zalutao“ u Blizance i eto ti početka jednog rušenja; rušenja slike o sebi samom, o padanju zavesa i bukvalnog rušenja kulisa jedne pozornice na kojoj smo donedavno bili aktivni statisti, a sada, shvativši da smo samo publika pokušavamo da iz pozorišta uteknemo.

I valjalo bi napustiti to pozorište koje smo sami iskreirali od svog života, da se ne stidimo suza, jer Mars koji istog dana ulazi u Blizance će nas „terati“, na plač, na otpuštanja tuge koja se godinama taložila na plućima. Ovo su suze isceljujuće, ovo su suze prosvetljujuće, ali ne bi valjalo pasti u zamku sažaljenja i gneva. Valjalo bi shvatiti, sebe razumeti i sebi oprostiti zbog svih grešaka na našem stvaralačkom putu, ne osuđujući one koji su nam na tom putu postavljali blokade, gazili ga, orali i ko zna šta sve još nisu radili. Čuvajte svoja pluća, vreme je da prodišete!

Zato nam je milost potrebna, jer milost će nas odvesti ka Uranu s Plutonom u Vodoliji, drugačije neće moći.

Gde ćemo mi biti dok neki budu padali

I Pluton će od septembra do druge polovine novembra biti na poslednjim minutima Jarca, al’ to će biti mnogo više od ličnog preispitivanja!

Zato valja dobro promisliti o sopstvenom bolu i zašto nam se on događao i događa, koliko smo za sve ove godine bili milostivi prema sebi, da li smo uopšte bili milostivi i znamo li uopšte šta je milost.

Jer, s Plutonom na kraju Jarca dolazi potreba za samilošću, a ako na tom „ispitu“ ne položimo neće valjati, ni zbog nas ni zbog naših pokoljenja.

S Plutonom će u ovoj završnici sve ono što nije isceljeno milošću prerasti u opaku želju za osvetom i rušenjem koju će njegov povratak u Vodoliju odvesti u „krajnost“ u kojoj, kako se već kaže, revolucija jede svoju decu. A Pluton u Vodoliji samo hoće da ostanemo ljudi. Jer ta razorna sila, koju nose ljudi a ne Pluton, jer je Pluton neutralan i u svojoj simbolici veličanstven, može i nas pre ili kasnije progutati predamo li se niskim strastima; a sve zato što nismo bili milostivi prema sebi i što neki drugi nisu bili milostivi prema nama – slično privlači slično.

Zato nam je ovaj pun Mesec dat, da naučimo, da se pripremimo za vremena burna, za vremena padova sa visina. Da shvatimo da to što su drugi bili grešni prema nama je jednako bio i naš greh (istina je nismo znali drugačije), a kada dođu, a već dolaze druga vremena, ne ogrešimo ionako napaćenu dušu.

Zato je Saturn egzaltiran u Vagi – ni tamo ni ovamo, nego u centru! Da budemo u balansu, jer valjda je jasno da nisu ljudi ti koji dele pravdu.

Zato, kada osvojimo te Jarčeve visine, valja da se osvrnemo oko i ispod sebe, pa čim nekog ugledamo pružimo mu ruke i pomognemo tamo gde je zastao.

Srećna nam jesen.