mikintosh

Kakve veze sudbina ima sa uverenjima?

U prvom delu ove „trilogije“ pomenusmo, naizgled slučajno i neprimetno, da je sudbina možda (neki) skup. I hajde sada, da se osmelimo i kažemo da jeste skup, ali skup uverenja. Nazovimo to kako već kome odgovara, skup – sudova, uverenja, verovanja ili procena, na primer, ako je lakše…

Biće još mnogo priče o verovanjima, baš kao i o sudbini, jer ispade da su od jednog istog stvoreni. Ali, ukratko, reč je o onome što kreira, stvara naš život, zapravo nas same koji taj život kreiramo.

Šta su dakle verovanja?

Jednostavno, sve ono u šta smo poverovali – za početak od rođenja (iako, mnoga ili većina „naših“ verovanja datira iz vremena koje nam je nepoznanica, ali o tom potom).

„Ja sam loš“, „mene niko ne voli“, „bogati ljudi su zli“, „debljina je moć“, „šećer rešava sve probleme“, „opasno je biti u telu“… Ima ih, nebrojano. Neka zvuče sasvim „uvrnuto“, ali nećemo o tome naširoko.

Sigurno se sećate da su vam kada ste bili mali govorili da ste dobro dete, čatal, baksuz, ljubimac, ljubimica, maza ili lenčuga!!! Koliko ste to puta slušali, da li ste se toga mnogo naslušali. Da li danas, kada ste odrasla osoba, čujte nešto slično ili u nekoj malo drugačijoj formi? Tema za razmišljanje.

Imao sam sreću ili me je sudbina, to jest jedna žetva, navela na blizak susret sa ovom temom. Čak sam, nekada, rešio i da menjam verovanja jer sam učio da je to moguće i onda se u praksi uveravao u isprva samo naučeno, ali ne i u iskušano (pa kako bi to i bilo moguće, a moguće je).

Poznajem ljude koji veruju da je to moguće, ali poznajem mnogo više onih koji veruju da nije. A ako se tako komplikovana i teška verovanja, kao što rekosmo, „mene niko ne voli“, ne promene, kakav život da očekujemo; da li vam je lako da samo tako izgovorite: „Ja sam takav/takva“, ili možda,Takva mi je sudbina!“.

Probajte da izgovorite naglas: „Takva mi je subina!“. Kako se osećate? Da li ste zadovoljni sopstvenim životom? Vi to najbolje znate, niko bolje od vas.

Ja bih rekao: „Presuda!“

Možete li da budete spokojni ako ste nezadovoljni sopstvenom sudbinom? Da li verujete da je sudbina nepromenljiva? Ako je tako, onda je to ozbiljno uverenje, verovatno nije vaše, ali neću da vas bunim ovom konstatacijom. Vaše je, konačno, ako ga imate. Ali, kakav život živite i da li ste njime zadovoljni? Siguran sam sto posto da biste hteli da ga promenite! Apsolutno tako! Da živite život iz snova i da se više ne mučite, jer smatrate da tako nešto ne zaslužujete (premda, ima onih koji misle i da zaslužuju tako!).

Šta onda čekate, zašto ne počnete sa promenama? Ili ste započeli, ali se niste odmakli dalje od početka, pa vas je sada uhvatila malodušnost jer ne znate kuda dalje i „mirite“ sa sudbinom.

Uh, to mirenje, je kao presuda posle naporne sudske parnice! I niko nije zadovoljan, vi ponajmanje. Ma nisu ni oni čiju sudbinu možda živite, a toga, naravno niste ni svesni, ali neću ponovo da vas bunim, osim što imam neodoljivu želju da toliko toga još kažem. Ali, biće vremena.

„Može li sudbina da se promeni?“, pitanje za astrologa.

„A što ne bi mogla“, odgovara astrolog.

Samo, ko je onaj ko menja sudbinu: astrolog ili onaj ko pita?

I jedan i drugi, svako svoju. Astrolog je tu da pomogne i uputi, a onaj ko pita ima slobodu izbora, ili bi bar tako trebalo da bude.

O sudbini ću i dalji pisati, ali danas ćemo staviti tačku na „trilogiju“ i okrenuti se nekim drugim, možda konkretnijim temama iako suštinski ništa konkretnije nema od sudbine i iako su od nje satkane sve teme, kao njeni derivati – obrađeni, prefinjeni, siroviji, gorči, slađi… Vi birate, ili bar mislite da birate!