Vrata su otvorena. Zašto onda ne ulazim?

Nekada čovek ne stoji u mestu zato što ne može da krene, nego zato što prvi put više nema izgovor da ne krene.

*

Zašto blokiramo kada možemo da krenemo ne može se objasniti nedostatkom hrabrosti. Često se radi o susretu sa slobodom za koju još nemamo unutrašnji oslonac.

Većina ljudi misli da je problem u raznim preprekama, da su one te koje blokiraju životna ostvarenja, ali često je obrnuto i naizgled apsurdno. Sloboda je ta koja stvara blokadu jer, dok postoji prepreka, postoji i krivac. Postoji opravdanje, postoji razlog, drugim rečima, postoji smisao. A kada prepreka nestane, ostajemo sami sa sobom. Za mnoge ljude život bez spoljnog krivca i bez opravdanja postaje zastrašujuće prazan.

Naizgled, apsurd nad apsurdima! Ali zavirimo malo dublje.

Da li zaista želimo slobodu

„Ja planiram da izađem iz ove priče… Smučilo mi se… Brate, stalno jedno isto: maltretiranje. Hoću da idem na odmor kada ja hoću, hoću da uzmem slobodan dan kada ja hoću…“

I tako dalje, i tako dalje.

Ovu priču čuo sam pre nekoliko godina i danas je manje-više ista. Čovek hoće da napusti posao koji ne voli, godinama o tome priča… U čemu je poenta? U priči, očigledno!

Da li je dovoljno samo želeti slobodu, maštati o njoj ili se za nju boriti? Mnogi ljudi, kao ovaj kojeg citiram, priželjkuju dan kada će se oni pitati kada, gde, kako… Dožive li taj dan, da li će zaista znati da potraže odgovore?

Iz iskustva je dobro poznato da je mnogima dovoljan samo takozvani godišnji odmor, čak tvrde da samo za njega žive… Mnogima ni takav odmor nije potreban, ali i oni maštaju, žale se, kukaju… Čak i dan koji nije predviđen za posao nazivaju „slobodnim“!

Šta bi se dogodilo kada bi se dogodio famozni trenutak da čovek konačno materijalizuje privilegiju zvanu slobodna volja? Da li bi to zaista bio izraz slobodne volje ili nečeg drugog i da li bi, možda, doživeo iskustvo koje sa distance stanja „neslobode“ ne može ni da pretpostavi?

Za početak, jedan predlog. Prvog dana kada ne budete obavljali zvanični posao kojim se bavite, odvojite za sebe 15 do 20 minuta. Izolujte se taman toliko da prilegnete, zažmurite i, posle minut-dva opuštajućeg disanja, zamislite situaciju da više ne morate da radite ono što ste sve do tog trenutka „morali“. Posle te slike obratite pažnju samo na svoje telo.

Šta se dešava?

Zašto blokada nije neprijatelj

Čovek godinama priča kako želi slobodu, a kada ona samo počne da se nazire, dešava se neočekivani „fenomen“ — zamrzavanje. Zašto?

Sloboda ne donosi samo mogućnosti. Ona donosi i odgovornost. Za one koji vole astropsihologiju, predlažem da se pozabave svojim Mesecom i Saturnom u natalnoj karti. U astrološkom jeziku to su teme sigurnosti i odgovornosti, ali i bez astrologije govorimo o odnosu između potrebe za osloncem i sposobnosti da preuzmemo odgovornost. Zvučaće možda pretenciozno, ali to je pravi test za ono što zovemo zrelost i odrastanje.

Čovek bez granica često ne zna šta će sa slobodom. Jer granice, ma koliko nas nervirale, često služe kao oslonac. Kada nestanu, ostajemo sami sa sopstvenim izborima.

Kako to? Mnogi će se zapitati.

Ukaže li vam se posle mnogo godina prilika da izađete iz onoga što se zove začarani krug jednoličnog života, može vam se dogoditi da od dobre prilike pobegnete glavom bez obzira. Prvo će se dogoditi pomenuto zamrzavanje i ono što bismo doživeli kao blokadu, privid zida preko kojeg se nećete usuditi ni za živu glavu.

Sigurno poznajete nekoga za koga znate da je ispustio šansu samo zato što se povukao, najčešće sa nekim besmislenim i naizgled racionalnim izgovorom. Možda ste i vi jedan/jedna od njih.

Možda je dovoljno da sebe testirate upravo onog dana kada ne morate ništa da radite: da li ćete tada znati šta da činite sa sobom?

Ali postoji blokada koja ne mora da bude zid. Postoji blokada koja jeste neminovnost posle stanja preživljavanja, ma kako to zvučalo surovo. Jer, ako imate tu priliku da doživite blokadu, onda znači da ste se pomerili, da ste došli do praga, do razmeđa na kojem odjekuje:

„Stari život više ne funkcioniše“, ali „novi još nije izgrađen“.

Podsetiću na prethodni tekst sa bloga o takozvanom raspadu sistema upravo u predvorju promene.

Ali blokada, ili još bolje, prag, govori i o kapacitetu da krenemo preko njega, o svesti koja je pokretač i koja treba da se suoči sa telom koje nepogrešivo pamti. Dakle, „problem“ nije u sadašnjoj situaciji, već u memorijama koje telo nosi iz ranijih, često traumatičnih iskustava, zato i služi ona vežba s početka teksta.

U pitanju su stari obrasci.

Šta se zapravo krije iza paralize

Doživljaj blokade, koji bismo mogli nazvati privremenom paralizom sistema, ne govori o tome da smo inertni, lenji, netalentovani ili nesposobni. Naprotiv.

Iza tog doživljaja često se kriju:

• strah od neuspeha
• strah od uspeha
• strah od odgovornosti
• strah od života bez izgovora

Jer prelasku praga treba da dorastemo sa sposobnošću da donosimo odluke! Zašto su često na rukovodećim pozicijama oni koji treba da ih donose? I zašto većina samo priča, ali nikada ne bi preuzela odgovornost za neku poziciju, tačnije odluku? Da li je dovoljna samo ambicija, jer svedoci smo činjenice da mnogi nisu dorasli odlukama koje donose?

Čovek pred otvorenim vratima

Ali najlepša stvar koju možete doživeti na putu tako željene promene jeste da se jednog dana nađete pred njenim vratima.

• Znate da iza njih nije opasnost.
• Znate da vas niko neće kazniti.
• Znate da je prolaz slobodan.
• Ali ne možete da ih otvorite.

Zašto?

• Jer iza vrata nije samo nova mogućnost.
• Iza vrata je novi identitet.

Zamislite, ako ste godinama radili da biste mu samo mogli nazreti konture, da biste do tog trenutka polako odbacivali staru kožu poput zmije, šta biste shvatili.

Neki ljudi provedu i 10 ili 20 godina u identitetu „radnika na sebi“, ali ako shvate da je životni smisao bio u „večnom popravljanju“ samo onog starog ja, zamrzavanje će biti neminovnost, ali ne i konačan kraj. Šta će se dogoditi ako na tom pragu (ne)otvorenih vrata osetite „otopljavanje“?

Kako od blokade napraviti prolaz

Da li je dovoljno da sebi kažete ili poslušate ono čuveno: „Ma samo kreni“, „Sreća prati hrabre!“?

Sada se, međutim, vraćamo na onu vežbu od 15 do 20 minuta kada smo zamišljali vlastitu verziju slobode.

Ostaneš li malo pored vrata, upoznaćeš se sa strahom koji je neizmerno važan tvom biću. Ne moraš, dakle, razvaliti vrata, dovoljno će biti samo da ih dodirneš. Blokada se ne prevazilazi silom.

Blokada se prevazilazi odnosom sa onim što pokušavaš da zaštitiš. A ti u tom trenutku odlično znaš, i konačno samo ti znaš, šta je to. Ne treba ti ni sufler, ni ovaj tekst, ni astrolog, ni terapeut, treba ti da čuješ sebe.

Ponovi onu vežbu za bilo koju temu koja te tišti i obrati pažnju na iskustvo svoga tela: kako dišeš, kako ti srce radi, šta se dešava u grudima, u grlu, u bilo kom drugom delu tela. Bez slika, bez misli, samo govor tela: drhtanje, gušenje, kočenje, treperenje, šta god. I ne opterećuj se. Ostani u tom stanju koliko u tom trenutku možeš da izdržiš, a da se ne zamrzneš… Tako se pomeraš, mrvicu po mrvicu, preko praga.

Možda problem nije u tome što ne možeš da prođeš. Možda je problem u tome što više ne možeš da ostaneš ono što si bio/bila.

Ako se pronalaziš u ovome, možda ne stojiš pred preprekom. Možda stojiš pred slobodom za koju još uvek veruješ da moraš da zaslužiš.

Astrološke konsultacije i analize, teta integraciju ili simboličku somatsku integraciju (SSI), možete zakazati preko Vajbera na broj +381695775979, preko imejl adrese info@promenise.rs ili preko mojih stranica na Fejsbuku, Instagramu, TikToku i Jutjubu.