Može li moj mir da opstane ako oko mene postoje ljudi koje ne kontrolišem?

Mnogi ljudi misle da žele mir. Ali nesvesno ne umeju da žive bez konflikta, jer sukob ponekad postaje način da potvrde svoju vrednost, svoju ispravnost ili osećaj da imaju kontrolu nad životom.

*

Zašto nam tuđe ponašanje oduzima mir ne može se objasniti samo postojanjem teških ili, kako se danas popularno kaže, toksičnih ljudi. Često se radi o unutrašnjoj potrebi za kontrolom bez koje se osećamo nesigurno.

„Ponekad pomislim da ću da poludim od tog čoveka. Dovoljno je da vidim njegovo ime na ekranu telefona i da krene da igra sve u meni. Ponovo sam bila neprijatna kada sam se javila, ali čovek je jednostavno – skot…“

Toksični ljudi, toksično ovo, toksično ono… Pitanje je: dokle? Cinici bi rekli: dok se ne potrujemo!

Verovatno ste ovako nešto čuli ili ste i sami proživeli slično iskustvo.

Međutim, tema o kojoj je ovde reč ulazi u zonu tabua ili, u najmanju ruku, nepopularnih tema zato što direktno „udara“ u ono što se zove identitet, odnosno sliku koju smo o sebi izgradili.

Ali, bez obzira na to, ključno pitanje glasi: šta ako problem nije u toksičnim ljudima, odnosno konfliktu, nego u načinu na koji osećamo sopstveno postojanje – upravo kroz sve te „toksine“? Ko bi onda u vašoj životnoj priči sve bio toksičan? Da li je ovo za vas zaista tabu tema ili možda doživljaj „ataka“ na ono što mislite da jeste?

Koliko čoveku treba da shvati da možda nije samo žrtva konflikta, nego da njegov nervni sistem, naviknut na napetost, nesvesno učestvuje u njegovom održavanju?

Većina ljudi misli: „Želim mir“, ali u svakodnevici traži situacije koje će ih uznemiriti.

Zašto?

Zato što su navikli da se osećaju živo samo kada postoji konflikt. Pa makar to bio samo mali nesporazum.

Da li zaista želimo mir?

„Samo da jednom odem, pa makar i u vražju mater. Samo da ga moje oči više ne vide i da ga više nikada ne čujem“, nastavlja žena s početka.

Dakle, čovek kaže: „Potreban mi je mir.“ Ili: „Hoću mir!“

Ali ulazi u rasprave, čita komentare, prati politiku, nervira se, vraća se istim ljudima.

Zašto?

Nisu li u pitanju stari obrasci?

Rečeno astrološkim rečnikom, Mesec predstavlja sigurnost, a gde je sigurnost, tu je i navika, a gde su navike, tu su i obrasci.

Ma kako to izgledalo spolja.

Ali pravi gospodar našeg života jeste podsvesni um, odnosno ono što astrologija simbolički povezuje sa Mesecom. Naše telo najbolje pamti događaje i uverenja koja su na njima izgrađena. Ono određuje naše misli, a preko njih i naše postupke.

Što nedavno reče jedna gospođa:

„Navika je čudo.“

Ali, pošto reč „čudo“ obično povezujemo sa nečim lepim, preciznije bi bilo reći da je navika zapravo sigurnost, a sigurnost je temelj našeg bitisanja u materijalnom svetu.

Zašto pokušavamo da kontrolišemo druge?

Da pojasnim još jednu veoma važnu stvar u vezi sa kontrolom. Kontrola je oblik ponašanja u koji su utkana naša očekivanja i naše akcije u vezi sa ponašanjem drugih ljudi. Ovo nije moralna ocena niti etiketiranje. U pitanju je psihološki proces koji proizlazi iz potrebe da obezbedimo sigurnost. Ili, kako sam napisao na početku – mir.

Drugi ljudi suštinski nisu problem. Problem su naša očekivanja u vezi sa njima:

„Ako se oni promene, ja ću konačno odahnuti.“

To je iluzija.

Postavlja se pitanje: ako smo sa određenom osobom u odnosu koji bi se mogao nazvati toksičnim, mada u svakodnevnoj praksi češće čujem reč „bolesnim“ ili komentar: „To je patologija!“, osnovno pitanje glasi: zašto onaj kome takav odnos smeta ne postavi jasnu granicu? Zašto ne kaže: „Ovo može, a ovo ne može.“ Zašto ne kaže „ne“ kada je potrebno da zaštiti sopstveni integritet?

Kada konflikt postane osećaj sigurnosti

Već sam rekao da je sigurnost povezana sa navikom i da upravo zbog toga održavamo odnose onakvima kakvi jesu, iako često duboko narušavaju život jedne osobe.

Mnogi ljudi odrasli su uz svađu, kritiku i stalnu napetost. Iz takve matrice preživljavanja nikada nisu izašli, ma koliko se činilo da njihov život danas izgleda drugačije: imaju dobar posao, obrazovanje, status i sve ostalo. Ipak, njihovo unutrašnje funkcionisanje i dalje pripada zoni preživljavanja.

Njima je mir stran. Njima je mir opasan. Ali konflikt im je savršeno poznat.

Drugim rečima, oni i dalje žive u prošlosti. I dalje se bore protiv aveti traume, a spolja to izgleda kao svakodnevno stvaranje stresa kroz postavljanje nerealnih zahteva sebi i drugima, razmirice, jurnjavu i bezbroj sitnih sukoba.

Ima li smisla živeti u prošlosti?

Ima, ako je to zona sigurnosti. Ali cena je uvek previsoka.

Zašto bežimo od ljudi?

Takvi ljudi, a sve češće to čujem, govore kako bi otišli negde daleko, pobegli od ljudi, jer su ljudi postali ovakvi ili onakvi. Najradije bi otišli na neko ostrvo, što dalje od svega.

Sve u svemu, najradije bi pobegli.

Ali od koga bi zapravo pobegli? I da li je bekstvo zaista moguće?

Znam da to često ponavljam, ali uvek preporučujem film „Eden“, u kojem jednu od glavnih uloga igra Džad Lou.

Ono što je zapravo očigledna istina jeste da je svaki pokušaj bekstva zapravo pokušaj bekstva od sebe. Ljudi koji su nam „toliko iritantni“ imaju jednu važnu ulogu – oni postaju ogledalo svega što volimo, mrzimo, očekujemo, preziremo, ne podnosimo i svega što u sebi još nismo osvestili.

A šta može da nam se dogodi ako zaista pobegnemo? Pogledajte film. Verovatno ćete potvrditi staru izreku da od sebe nikada ne možeš pobeći. Ja bih dodao: ne od sebe, nego od sopstvene senke.

Zato se u odnosima često formira emocionalna zavisnost, ali ne od ljudi, već od stanja koja oni u nama bude. Čak i kada su to mržnja ili prezir, ta osećanja mogu doneti osećaj poznatog, a samim tim i privid sigurnosti.

U osnovi svega često stoji potreba da, makar u sopstvenim očima, budemo bolji od druge osobe.

Kako sačuvati mir među ljudima koje ne možemo da promenimo

„Kako, bre, da mu prećutim kada me dovodi do ludila! Čovek je psihopata. Da li shvataš?! Psihopata!“

Citat je autentičan i deo je prethodna dva citata.

Ono što je ovde ključno jeste priča o identitetu. Ponovo ću pomenuti astrologiju, jer se ove godine mnogo govori o Saturnu i Neptunu u Ovnu kao simbolima velikih promena identiteta.

Istina je da je tema identiteta važna uvek, a ne samo ove ili sledeće godine.

Ko sam ja?

Odnosno, kada je identitet već izgrađen, često se čuje: „Ko sam ja da…?“ ili „Ko si ti da meni…“

U tome i jeste poenta. Identitet često postoji samo zahvaljujući onome što se nalazi sa njegove druge strane.

U ovoj priči to može biti identitet pravednika, mučenika, žrtve nerazumevanja, žrtve „psihopate“, žrtve sebičnih ljudi, onoga koji stalno ugađa drugima ili onoga koji je uvek u pravu.

A može li upravo taj koji je uvek u pravu da donese odluku da nešto promeni?

Mir ne počinje kada oko nas nestanu teški ljudi. Mir počinje onda kada njihovo ponašanje prestane da određuje naše unutrašnje stanje.

Ako se pronalaziš u ovome, možda ne pokušavaš da promeniš druge ljude. Možda pokušavaš da pobegneš od osećaja koji se u njihovom prisustvu budi u tebi.

Astrološke konsultacije i analize, teta integraciju ili simboličku somatsku integraciju (SSI), možete zakazati preko Vajbera na broj +381695775979, preko imejl adrese info@promenise.rs ili preko mojih stranica na Fejsbuku, Instagramu, TikToku i Jutjubu.