ASTROPSIHOLOGIJA SVAKODNEVICE: Vreme između pomračenja Sunca i Meseca — šta pokušavamo da zadržimo?

Zašto se toliko plašimo da izgubimo ono što posedujemo ne može se objasniti samo vrednošću onoga što imamo. Često pokušavamo da zadržimo deo sebe koji smo vezali za ono što možemo da izgubimo.

*

Ako znam, tačnije, mislim da znam ko sam, i to najčešće na osnovu onoga što oblikuje tu sliku o meni, da li bih jednog dana mogao da budem to što mislim da jesam bez svega toga?

Zamislite da ste se identifikovali sa poslom koji obavljate, sa raznoraznim ulogama koje obavljate – sin, ćerka, otac, majka, suprug, supruga, profesionalni angažman, radnik, zemljoposednik, biznismen, vlasnik ovoga ili onoga, žrtva, nasilnik, borac za pravdu i tako dalje.

Da li možete da zamislite da sve to u jednom trenutku niste?

Ništa od toga.

Pluton, Škorpija, osma kuća

Uzmimo jedan primer.

Majka brine o ćerki koja, bar po njenoj izjavi, ne želi ništa da radi, previše sati provodi kraj mobilnog telefona i tako dalje.

Ćerka u svojoj natalnoj karti ima nešto što se zove kvadrat Meseca i Plutona, a šta majka ima u svojoj karti možemo da nagađamo, jer majka to i ne želi da zna, ali je žarko zanima šta će biti sa njenom ćerkom.

Mnogi će reći – prirodno, majčinski.

Ali paralelno sa majčinom brigom, koja otkriva čitav lanac briga i strahova u vezi sa ćerkom, zbog kojih joj od malih nogu trasira životni put, imam pred sobom i ćerkinu kartu iz koje se vidi da majka postepeno sebe uvlači u stanje, naizgled bez povratka, a koje ćerka ili neki nenadani događaj mogu da preseku u sekundi.

I sada jedno pitanje:

Da li možda znate gde vam je Pluton u natalnoj karti? Da li znate šta vam je u znaku Škorpije? Gde vam je osma kuća?

Jer tema ove priče jeste posedovanje.

Možda ćete pomisliti na novac, bogatstvo, nekretnine, zarađivanje, auto, ili možda čak na ljude koje pokušavate da zadržite pored sebe. I sve je to deo te priče.

Ali sada je u prvom planu nešto drugo: Šta se dešava u nama kada nešto ne možemo da pustimo?

Posedovanje u ovom smislu nije samo ono što imamo. Posedovanje može biti i način na koji pokušavamo da zadržimo nešto što se u nama plaši da će nestati.

Zadržavanje kao primarna sila

Tako dolazimo i do naše prave teme, a to je zadržavanje, čije spoljašnje manifestovanje postaje posedovanje. Kada kažem zadržavanje, ne mislim na čuvanje, jer čuvanje može biti svesna odluka. Zadržavanje dolazi iz zone nesvesnog i uvek je povezano sa strahom.

Strah u ovom slučaju i jeste čuvar, ali čovek nije svestan šta taj čuvar u obliku straha čuva.

Ispod straha, koji ponekad u obliku teskobe treperi i bukvalno kroz telo koje se trese, samo je predvorje nečega što se ispod njega krije, kao, u dramatičnim situacijama – razmeđe između biti il’ ne biti.

Kao što vidite, ovde imamo posla sa egzistencijalnim strahom.

On sam po sebi nije reaktivan. On je tu gde jeste, čuva, ne pomera se. Za razliku od reaktivnog straha koji nas pokreće u borbu, bekstvo ili neku drugu reakciju, ovaj strah je defanzivan i parališući.

U mojoj astropsihološkoj interpretaciji, Saturn sa jedne strane ima tu zaštitnu funkciju preko straha, ali sa druge strane podstiče na pokret i razotkrivanje, pre nego što bude kasno.

Posedovanje, odnosno zadržavanje, dakle, nije reaktivno. Ono je uvek na granici biti ili nestati.

Kada bi majka imala toliko svesti da dublje malo uđe u zonu svoga straha, onda bi se pre ili kasnije suočila sa silom iluzije, nižući proživljene situacije sa ćerkom u kojima joj je ćerka postupcima i odnosom prema njoj dala do znanja da jednostavno – preteruje.

Vremenom bi shvatila da se ćerka brani i želi da sebi trasira put, a da ona, majka, zapravo atakuje i radi nešto što ni po jednom božjem zakonu ne bi trebalo da radi – da se meša u tuđi životni put koji bi neko nazvao karmom, neko zadatkom ili možda, najbliže istini – svrhom. Jer svako dolazi na ovaj svet sa jedinstvenom svrhom, samo njemu datom.

Mešanje, i sada ulazimo u zonu duhovne astrologije, je kao neki prekršaj koji se automatski koriguje – u vidljivom životu kroz događaje.

Prisustvo u tom strahu dovelo bi do njegovog topljenja i tada bi počelo ono čega se majka i mnogi drugi najviše plaše – promene, transformacije.

Od te tačke više ništa ne može biti isto.

Strah

Ovde pričamo o strahu od gubitka, ali ako bih rekao da je taj strah iluzija, ne mislim da je opasnost od gubitka izmišljena.

Ako čovek može da izgubi kuću, novac, posao ili odnos kakav je bio, onda je gubitak stvaran. Iluzija je ono što naš strah često dodaje tom gubitku:

• Ideja da ćemo, ako izgubimo nešto što imamo, izgubiti i sebe.
• Da ćemo, ako izgubimo nešto što imamo, prestati da budemo ono što jesmo.
• Da bez toga više nećemo biti sigurni.
• Nećemo preživeti.
• Više nećemo vredeti.

Osma kuća

Ako ćemo ovo da prevedemo na jezik natalne karte, nema boljeg simboličkog prostora od osme kuće.

Osma kuća nije „kuća smrti“ u onom banalnom smislu u kojem se često predstavlja. Ona govori o onome što više ne možemo da zadržimo u njegovom starom obliku, o onome što mora da pređe iz jednog stanja u drugo.

I zato je ona tako blisko povezana sa zadržavanjem.

Šta radimo kada znamo da nešto mora da se promeni, ali pokušavamo da ga zadržimo?

Tu nastaje psihološka drama osme kuće.

Majka će ovu vrstu psihološke drame najčešće doživeti kada osma kuća na različite načine bude aktivirana – kontaktom neke od velikih planeta sa vladarem te kuće, njihovim tranzitom kroz tu kuću, osom pomračenja. Tada na površinu isplivavaju i najveći strahovi iza kojih se skrivaju najveće rane naših, hajde da se tako izrazim, najlabilnijih identiteta.

Ego je taj koji hoće da nas čuva, ego je taj koji će biti uzdrman i ispod temelja. U nekim školama astrologije osma kuća se opisuje i kao simbolička smrt ega.

I to mi je ovde važno, jer ona dovodi u pitanje ono za šta smo mislili da jesmo. Baš kao i znak Škorpije, koji je sa njom prirodno povezan.

Zato je jasno i zašto se sve što je povezano sa Škorpijom kači za vaše takozvane slabe tačke, tačnije strahove koji vas, ma koliko bili zaštitnički, uvek udaljavaju od vaše istinske prirode i svrhe zbog koje ste i došli na ovaj svet.

Škorpija se zato povezuje sa provokacijom, zar ne!

Pluton – pusti ili ćeš biti primoran da pustiš

I u toj simboličkoj vezi između osme kuće i Škorpije, Pluton nam daje još jedan važan ključ.

Pluton ne pita:

„Da li želiš promenu?“

Već pita:

„Šta više ne može da ostane ovako?“

Zadržavanje je dakle granica između biti i nestati. Kada ta granica više ne može da se održi, počinje transformacija.

I ona može biti svesna, nesvesna, dobrovoljna ili prisilna.

A upravo je ova poslednja najdramatičnija.

Zato je iznimno važna svest, jer ona je ta koja će pokrenuti proces transformacije. Posle će samo biti potrebno vreme da se vaš nervni sistem i telo reorganizuju i naviknu na promenu, drugim rečima, da se u sopstvenoj koži osećate bezbedno.

Ako ste svesni da je strah ipak samo strah, a da je ono što mu um dodaje često iluzija, onda i u situacijama teskobe, koja je po svemu telesna, možete ostati prisutni šta god da osećate, ma kolika drama da se odvija oko vas.

A kada pominjemo telo, valja pomenuti onda i drugu kuću u natalnoj karti, koja je naspram osme i koja uvek postavlja pitanje:

Šta je moje?

Za razliku od osme, koja se na to pitanje nadovezuje kontrapitanjem:

Šta se događa kada ono što je moje nije samo moje?

Da prevedemo to na astropsihološki jezik – ako je druga kuća sigurnost, a pravo pitanje je da li je to ono što posedujem, da li je onda osma kuća nesigurnost, odnosno sigurnost, ali u jednom drugom obliku?

Ja bih rekao: sigurnost u sebi, odnosno odvezanost.

Onda bi kroz transformaciju i naša druga kuća trebalo da bude isto što i osma: sigurnost zasnovana na temelju postojanja. Sigurnost i jeste temelj našeg postojanja u materijalnom svetu, ali ne bi trebalo da podrazumeva vezanost ni za koga i ni za šta, a na tome se radi ceo život.

Period između dva pomračenja

Ova tema je sada posebno aktuelna jer se nalazimo između pomračenja Sunca koje je bilo 12. avgusta i pomračenja Meseca 28. avgusta.

Pomračenja su povezana sa mesečevim čvorovima, a za ovu temu je upravo bitan Južni mesečev čvor koji se nalazi na poslednjim stepenima Lava.

Svako ga ima u natalnoj karti i on upravo govori o najdubljim sećanjima, o onome što nam je bilo nekada poznato. To je zona postojanja kojoj se vraćamo kada ne znamo šta drugo, čak i kada nam više ne služi.

Ako je zadržavanje način da ostanemo u poznatom, onda Južni čvor može biti vrlo zanimljiv simbol za ono za šta se držimo ne zato što je dobro, nego zato što nam je poznato.

Šta se, međutim, događa kada život traži da pustimo ono što znamo?

Tu dolazimo do čuvene i za mene svojevremeno vrlo nerazumljive i iritantne reči: OTPUŠTANJE.

Malo ljudi zapravo zna šta znači otpustiti.

To nije stvar odluke:

„Od sutra više neću da se plašim.“

Niti:

„Od sutra me više nije briga.“

To je često samo novi oblik kontrole.

Pravo otpuštanje počinje onda kada možemo da ostanemo prisutni pred onim što nas plaši da ćemo izgubiti – a da više ne pokušavamo da ga silom zadržimo. Ali da bismo nešto otpustili, moramo da se osećamo sigurno. Nema druge.

Sigurnost je zamena za sve, bez nje nema života, a sigurnost može svašta da bude, a često je i kontrola.

Od straha do večnosti

Strah drži. Ali kada prestanemo da ga držimo… Šta se događa?

On se topi.

I ispod njega izlazi nešto drugo. Nešto reaktivnije.

Često je to bes, često je to neizmerna tuga, često je to mržnja i more suza praćeno katarzičnom spoznajom o samoizdaji, bol od kojeg i duša zatreperi, jer transformacija već teče. Jer posle transformacije često dolazi inspiracija i čovek pravi iskorak.

• U novi život.
• Korak po korak.
• Kao da prohodava.

Majka se suočava sa istinom da je sve vreme bila kontrol-frik i da joj je kontrola nad ćerkinim životom donosila lažni osećaj sigurnosti, na osnovu kojeg je izgradila identitet žrtve, brižne majke i šta sve već. A ćerka bi mogla da shvati da je bila u klupku međusobne manipulacije strahovima za lažnu sigurnost. Ne mrdne li se iz pozicije maminog deteta, možda će nastaviti da parazitira na maminim plećima i da koristi manipulaciju kada je to njoj potrebno.

I tako se zatvara i produbljuje začarani krug jednog teškog odnosa.

Šta zapravo posedujemo?

Možda zato nije najvažnije pitanje:

„Čega se plašim da ću izgubiti?“

nego:

„Šta sam od onoga što imam napravio da bude uslov za moje postojanje?“

Jer kada nešto postane uslov:

• „Bez ovoga nisam ja.“
• „Bez ovoga nisam siguran.“
• „Bez ovoga ne vredim.“
• „Bez ovoga ne mogu.“

onda više ne govorimo samo o posedovanju.

Govorimo o zadržavanju sopstvenog identiteta kroz ono što posedujemo.

Možda otpuštanje ne znači da smo ostali bez nečega. Možda znači da smo prvi put otkrili da smo postojali i bez toga.

Želiš da ovu temu istražiš kroz svoju natalnu kartu?

Ako prepoznaješ neki od obrazaca o kojima pišem i želiš da razumeš kako se on pojavljuje upravo u tvom životu, možemo ga istražiti kroz individualnu astropsihološku analizu.

Kroz natalnu kartu i razgovor posmatramo tvoje obrasce, njihove moguće korene, motivacije koje stoje iza njih i pravce koji ti se otvaraju kada ih sagledaš iz šire perspektive.

Individualne astropsihološke analize odvijaju se online i traju 60–90 minuta.

Za zakazivanje piši na info@promenise.rs ili putem Vibera na broj naveden na stranici Kontakt.